Neke članice EU beleže nagli pad otpornosti na katastrofe

Novo globalno istraživanje pokazalo je da više od trećine ljudi koji dobiju upozorenje na neku katastrofu nije u stanju da reaguje pre nego što ona nastupi, pri čemu se značajno smanjenje otpornosti društva na krize registruje u Grčkoj i Francuskoj.

Istraživanje za Fondaciju Lojdov registar koje je prošle godine radila agencija Galup u 140 zemalja a čiji su rezultati objavljeni danas pokazuje da je, prema procenama, 1,1 milijarda ljudi ili svaki peti odrasli u svetu doživeo katastrofu u prethodnih pet godina.

Od tog broja, gotovo 220 miliona nije dobilo upozorenje na katastrofu.
 
"Upozorenje vredi samo toliko koliko ljudi mogu da urade na osnovu njega", rekla je direktorka Globalnog centra za dokaze o bezbednosti Fondacije Nensi Hej, preneo je briselski EUobserver.

Istraživanje je ukazalo i na jaz između bogatih i siromašnih zemalja - verovatnoća da katastrofa pogodi odrasle u zemljama sa niskim prihodima gotovo je dva puta veća nego u državama sa visokim prihodima, odnosno 31 prema 16 odsto.

Takođe je u zemljama sa niskim prihodima samo 64 odsto odraslih pogođenih katastrofom dobilo upozorenje prema 84 odsto u zemljama sa visokim prihodima.

Dalje se navodi i da kada stigne upozorenje na katastrofu, to nije garancija bezbednosti jer izazov nije samo upozoriti ljude, već i obezbediti da imaju sredstva i podršku da preduzmu odgovarajuće korake.

U zemljama sa niskim i srednjim prihodima je manje od polovine onih koji su upozoreni na katastrofu uspelo da preduzme odgovarajuće mere prema 71 odsto u zemljama sa visokim prihodima.

Izveštaj je ukazao i na nejednakost u Evropi kada je reč o spremnosti na reagovanje u slučaju katastrofe.
 
"U Evropi se dešavaju neke promene koje ne vidim u drugim delovima sveta", rekla je Hej za EUobserver.

Kako se navodi, u EU je 77 odsto ljudi pogođenih nekom katastrofom dobilo upozorenje prema 80 odsto širom sveta.

Međutim, samo 59 odsto upozorenih u EU je moglo da deluje prema 64 odsto na svetskom nivou i 71 odsto u zemljama sa visokim prihodima. 

Kako se navodi, u EU samo 29 odsto domaćinstava ima plan za reagovanje u slučaju katastrofe a tek 28 odsto misli da je njihova vlada spremna za katastrofu. Takođe 44 odsto ispitanih u EU kaže da njihova vlada ne brine za njih prema 29 odsto na globalnom nivou.

Podaci iz istraživanja pokazuju i da je u Francuskoj 80 odsto pogođenih katastrofom dobilo upozorenje a da je samo 61 odsto bilo u mogućnosti da deluje, kao i da plan reagovanja ima samo 22 odsto domaćinstava prema 47 odsto u Nemačkoj i 60 procenata u Austriji.
 
Najveća kriza spremnosti reagovanja na katastrofu i poverenja beleži se u Grčkoj, pokazalo je istraživanje. U toj zemlji je samo 55 odsto pogođenih katastrofom dobilo upozorenje a samo 39 odsto je moglo da deluje. Istovremeno samo 12 odsto Grka veruje da je njihova vlada dobro pripremljena za slučaj katastrofe a 70 odsto misli da ne brine za njih.