Marković-Bošković (RCC): Nova ulaganja u gas ne smeju da potiskuju ulaganja u OIE

 Nove investicije u energetskom sektoru na Zapadnom Balkanu treba da podrže cilj dekarbonizacije i da ne potiskuju ulaganja u obnovljive izvore, mreže, skladištenje energije i energetsku efikasnost, izjavila je koordinatorka za Zelenu agendu u Regionalnom savetu za saradnju (RCC) Ivana Marković-Bošković. 

Ona je za portal Zelena Srbija agencije Beta rekla da je u regionu vidljiv razvoj solarnih i vetroelektrana, ali da i dalje postoji značajna zavisnost od uglja i da je potrebno ubrzati proces dekarbonizacije. 

U novom izveštaju RCC o sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan navodi se da u strukturi kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i dalje dominiraju velike hidroelektrane, posebno u Albaniji i Srbiji koje imaju najveće ukupne kapacitete. 

Takođe se ukazuje da tehnologije u razvoju, poput onih koje koriste biomasu i biogas, imaju zanemarljiv udeo u regionu, što ukazuje na neiskorišćen potencijal za dalju diverzifikaciju.  

Potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi 2020. godine, zemlje regiona su se obavezale da će zajedno s EU raditi na cilju postizanja ugljenične neutralnosti Evrope do 2050. godine. 

Ipak, na Zapadnom Balkanu se planiraju ili razvijaju novi projekti gasne infrastrukture, što države opravdavaju potrebom za diverzifikacijom snabdevanja i energetskom sigurnošću. U Srbiji se grade nove gasne elektrane u Nišu i Novom Sadu, gasovodi i skladišta gasa, BiH i Severna Makedonija takođe rade na izgradnji gasnih interkonektora, a Albanija je najavila LNG terminal. 

U izveštaju RCC se ne procenjuju pojedinačno gasni projekti ali se, prema rečima Marković-Bošković, ukazuje na značajno oslanjanje regiona na proizvodnju električne energije iz uglja i potrebu za ubrzanjem dekarbonizacije, uz očuvanje sigurnosti snabdevanja i pravednu tranziciju koja pruža podršku radnicima i zajednicama čija egzistencija zavisi od uglja. 

Marković-Bošković je rekla da su odluke o pojedinačnim energetskim projektima u nadležnosti svake ekonomije u skladu s njenim potrebama i prioritetima, kao i preuzetim klimatskim obavezama, a da njihov uticaj na dostizanje energetskih i klimatskih ciljeva zavisi od toga koje izvore zamenjuju, postoje li bolje alternative i koliko dugo će se koristiti. 

"Važno je da nova ulaganja ne potiskuju ulaganja u obnovljive izvore, mreže, skladištenje energije i energetsku efikasnost", navela je Marković-Bošković. 

Ona je ukazala i da opravdanost ovih projekata treba sagledati i iz ugla Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji povećava važnost smanjenja emisija za konkurentnost privrede Zapadnog Balkana i pristup tržištu Evropske unije. 

"Zato današnje investicione odluke treba da podrže dugoročni cilj dekarbonizovanog energetskog sistema, uz pouzdano merenje emisija i dalje povezivanje regionalnog tržišta sa tržištem EU", navela je Marković-Bošković. 

Ona je podsetila na deklaraciju koju su ministri regiona usvojili na sastanku o Zelenoj agendi u septembru na Žabljaku, u kojoj se poziva na ubrzani razvoj lokalno dostupnih obnovljivih izvora, uz ulaganja u energetsku efikasnost, otpornije mreže, skladištenje energije i regionalno povezivanje. 

"Deklaracija prepoznaje i osetljivost sistema koji zavise od hidroenergije na suše i promene padavina, zbog čega je raznovrsnost izvora važna za sigurnost snabdevanja. Razvoj novih kapaciteta mora pratiti zaštita prirode i lokalnih zajednica", rekla je Marković-Bošković.      

U izveštaju o sprovođenju Zelene agende se navodi da velika postrojenja za sagorevanje uglja imaju 59 odsto udela u ukupnoj proizvodnji električne energije u regionu i da predstavljaju glavni izvor emisija gasova s efektom staklene bašte. 

Međutim, kako se ocenjuje, zemlje regiona još nemaju dovoljno razvijene planove i detaljne rasporede za njihovo zatvaranje. 

"Postepeno ukidanje korišćenja uglja zahteva konkretne odgovore: kako obezbediti stabilno i pristupačno snabdevanje, čime zameniti postojeće kapacitete i kako podržati radnike i zajednice koje zavise od uglja. Žabljačka deklaracija naglašava da su za pravednu tranziciju potrebni pristupačno finansiranje, ciljana ulaganja i prenos tehnologija", rekla je Marković-Bošković. 

Propisi napreduju brže od njihove primene 

RCC u izveštaj ocenjuje da su zemlje Zapadnog Balkana 2025. sveukupno ostvarile postepeni napredak u sprovođenju Zelene agende, naročito u pogledu jačanja okvira politika i širenja regionalne saradnje, ali da pretvaranje ovih obaveza u efikasnu realizaciju i merljive rezultate u oblasti životne sredine ostaje ključni izazov za naredne godine. 

Marković-Bošković je istakla da je najviše urađeno na usvajanju zakona, strategija i planova i jačanju regionalne saradnje. 

"Veći izazov ostaje njihovo sprovođenje, za koje često nedostaju finansijska sredstva, institucionalni kapaciteti, dobra koordinacija i pouzdani podaci za praćenje rezultata", kazala je Marković-Bošković. 

Ona je dodala da je za realnu procenu napretka važno uvažiti činjenicu da Zapadni Balkan nije krenuo sa iste pozicije kao EU i da nema u istoj meri dostupne finansijske instrumente, naučnu i stručnu podršku i mehanizme razmene podataka kojima raspolažu države članice. 

"Zelena agenda podrazumeva promenu načina na koji proizvodimo, koristimo energiju i upravljamo resursima. To je zahtevan proces, koji traži značajna ulaganja i dugoročnu podršku", rekla je Marković-Bošković. 

U oblasti dekarbonizacije, koja je prvi stub Zelene agende, četiri od šest ekonomija regiona usvojile su klimatske zakone, a pomaci su ostvareni i u pripremi ili ažuriranju energetskih i klimatskih planova, rekla je Marković-Bošković, dodajući da je sada ključno završiti preostale planove i obezbediti njihovu primenu. 

U saobraćaju se unapređuju propisi, železnička infrastruktura i bezbednost na putevima, ali drumski prevoz i dalje dominira.  

"U upravljanju otpadom i smanjenju zagađenja ima pomaka, mada su sakupljanje i reciklaža otpada, prečišćavanje otpadnih voda i dosledna primena propisa i dalje među najvećim izazovima", rekla je Marković-Bošković. 

Naredni korak je, kako je navela, da dogovorene mere dobiju jasne nosioce, finansijska sredstva i rokove.  

"Građani opravdano očekuju da se usvojeni planovi pretoče u čistiji vazduh, manje otpada, pristupačniju energiju, bolji javni prevoz i veću sigurnost od klimatskih rizika. Upravo po tim promenama treba meriti uspeh Zelene agende", istakla je Marković-Bošković. 


Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.