Udruženja pacijenata: Srbija dramatično zaostaje za Evropom u dostupnosti inovativnih lekova

Foto: Pixabay

Udruženja pacijenata u Srbiji danas su ukazala da Srbija dramatično zaostaje za Evropom i regionom u dostupnosti inovativnih lekova.

Prema istraživanju Evropske federacije farmaceutske industrije i udruženja (EFPIA), osiguranicima u Srbiji dostupno je manje od deset odsto inovativnih lekova registrovanih u Evropskoj uniji u poslednje četiri godine, čime se Srbija nalazi na samom začelju Evrope, navodi se u saopštenju koje je potpisalo 19 udruženja pacijenata.

Istaknuto je da na ulazak na Listu lekova trenutno čeka 42 leka u čak 82 indikacije, od onkologije i hematologije do kardiologije, reumatologije, oftalmologije i bolesti bubrega.

Procenjuje se da oko 200.000 pacijenata u Srbiji čeka na neku od savremenih terapija.

Od svih inovativnih lekova koji u Srbiji godinama čekaju na ulazak na Listu lekova, pacijentima u Bugarskoj već je dostupno 90 odsto, u Hrvatskoj 73 odsto, u Rumuniji 70 odsto, a u Crnoj Gori 40 odsto. Pacijentima u Srbiji, o trošku zdravstvenog osiguranja, nije dostupan nijedan od njih.

Poslednje redovno proširenje Liste inovativnim lekovima bilo je u decembru 2023. godine. Srbija pritom u lekove po stanovniku ulaže upola manje od Hrvatske, a nastavi li se sadašnjim tempom, ni do kraja 21. veka neće dostići prosek ulaganja u zdravstvo zemalja Centralne i Istočne Evrope, navela su udruženja.

Inovativne terapije mnoge nekada smrtonosne bolesti pretvaraju u hronična stanja koja se mogu držati pod kontrolom. Savremeni ciljani i biološki lekovi deluju preciznije i uz manje neželjenih efekata, produžavaju život, smanjuju broj hospitalizacija i operacija i omogućavaju pacijentima da ostanu radno sposobni i brinu o svojim porodicama. Zbog toga, kako je ukazano, trošak nelečene ili neadekvatno lečene bolesti, kroz bolovanja, bolničko lečenje i invaliditet, dugoročno uvek premašuje cenu same terapije.

Udruženja pacijenata pozdravila su najavu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da će od oktobra u bolnicama biti dostupna četiri nova inovativna leka.

"Za pacijente kojima su ovi lekovi namenjeni to je izuzetno važna vest. Ipak, ne treba se zavaravati da je time smanjen jaz u odnosu na region: četiri leka naspram više od četrdeset koji i dalje čekaju ne menjaju sliku, a dok Srbija nadoknađuje jedan korak, zemlje regiona prave nove. Pacijentima nisu potrebni jednokratni ustupci, već sistem na koji mogu da računaju", navodi se u saopštenju.

Udruženja pacijenata su, kao neka od sistemskih rešenja, predložila formiranje izdvojene budžetske linije u okviru Finansijskog plana RFZO, namenjene isključivo uvođenju inovativnih lekova, kao i redovno ažuriranje Liste lekova najmanje jednom godišnje, u unapred poznatim terminima, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja.

Zatraženo je i da kriterijumi po kojima se odlučuje koji će lekovi imati prednost budu javni, medicinski zasnovani i jednaki za sve pacijente.

Istraživanja stavova pacijenata o inovativnim terapijama, sprovedenih tokom septembra na 396 ispitanika potvrđuju da problem nije u samim lekovima, već u tome koliko su dostupni. Među pacijentima koji već koriste inovativnu terapiju, a takvih je gotovo trećina ispitanika, čak 77,8 odsto pozitivno ocenjuje njenu efikasnost, dok je negativnih ocena svega 1,6 odsto.

Istovremeno, 46,5 odsto ispitanika smatra da su inovativne terapije u Srbiji manje dostupne nego u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj i Bugarskoj, a i oni koji ih dobijaju često do njih teško stižu, pa svaki peti pacijent na terapiju putuje više od sto kilometara.

Istraživanje ukazuje i na prostor za bolje informisanje - iako lekarima veruje 64,6 odsto pacijenata, svega 31,6 odsto je od lekara čulo za mogućnosti lečenja van Srbije, a tek 28,3 odsto za mogućnost učešća u kliničkim studijama.

Kako je zaključeno u istraživanju, iz ugla pacijenata ključno pitanje nije da li inovativne terapije deluju, već koliko pacijenata za njih zna i koliko ih do njih zaista može da dođe, saopštila su udruženja pacijenata.