Forbs: Finansije Beograda u problemu

Finansije Beograda su u problemi i, kao što je Starom dvoru potrebna hitna sanacija, tako je i sa gradskom kasom, piše danas Forbs Srbija.

Budžet Grada Beograda bi, po najavama, ove jeseni trebalo da "pretrpi" treći rebalans. Prethodna dva rebalansa gradskog budžeta u ovoj godini bila su u februaru i junu, čime je produbljen deficit, a ukupna sredstva Grada nakon drugog rebalansa iznose 202,15 milijardi dinara.

U taj iznos su uključena i preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina od 9,3 milijarde dinara, kao i 5,77 milijardi od zaduživanja i prodaje finansijske imovine.

Nakon izmena koje su usvojene, fiskalni deficit Beograda, iznosiće 9,7 milijarde dinara, iako je u inicijalnom budžetu ž deficit projektovan na iznos od 7,1 milijardi dinara.

Grad je tada naveo da će finansiranje sadašnjeg fiskalnog deficita od 9,7 milijardi dinara, a pored njega i izdataka za otplatu glavnice koji iznose 5,37 milijardi dinara, obezbediti iz zaduživanja u iznosu od 5,76 milijardi dinara i iz neutrošenih sredstava iz ranijih godina u iznosu od 9,3 milijardi.

Preliminarni rezultati analite eksternog finansijskog revizora, koji je zatražio Međunarodni monetarni fond, o stvarnom stanju u gradskoj kasi trebalo bi da budu poznati u septembru

"Drugi izazov je to što tekući rashodi čine 82,5 odsto ukupne potrošnje dok je za investicije namenjeno 17,5 odsto. U praksi to znači da je budžet Beograda u značajnoj nesrazmeri potrošni, a ne razvojni", piše Forbs.

Kada bi se posmatrao samo odnos tekućih prihoda (176 milijardi dinara) i tekućih rashoda (154,8 milijardi) moglo bi se zaključiti, kako piše, da je Grad u operativnom suficitu od gotovo 22 milijarde.

S tim novcem, kako se dodaje, ne može da finansira sve potrebe za kapitalnim investicijama (32,8 milijardi) zbog čega mora da poseže, kao što je navedeno, za novim zaduživanjem, kao i za prenetim sredstvima iz prethodnih godina (9,32 milijardi dinara).

U ukupnim prihodima gradskog budžeta (183 milijardi), 125 milijardi donose tzv. ustupljeni prihodi. Najveći deo tog iznosa (116 milijardi ili oko dve trećine ukupnih prihoda) dolazi od poreza na dohodak građana.

"U prevodu, svako ozbiljnije 'proklizavanje' privrede odnosno pad privredne aktivnosti i zaposlenosti direktno i ozbiljno može da pogodi gradsku kasu".

S druge strane, kako piše Forbs, kada se u budžetu vidi da porez na imovinu, doprinos za uređenje zemljišta i porez na prenos apsolutnih prava zajedno donose 43 milijardi dinara, može se naslutiti zašto se u Beogradu podstiče masovna gradnja.

Najviše zabrinjava visoko učešće stavke "Korišćenje roba i usluga", odnosno u prvoj verziji budžeta za 2026. ta stavka je iznosila 81,5 milijardi dinara, odnosno 52 odsto tekućih rashoda grada (154 milijardi).

"U prevodu, Beograd ima veoma skupu upravu jer se na ovoj stavci knjiže stalni troškovi, tekuće popravke i održavanje, materijal potreban za funkcionisanje uprave, ali i dve najveće – specijalizovane usluge (13,9 milijardi) i usluge po ugovoru (48,9 milijardi dinara)", piše Forbs.

Na toj poslednjoj se, između ostalog, knjiže i ugovori sa gradskim prevoznicima što označava koliko je značajan taj trošak za grad, te umesto da se takav izdatak knjiži kao subvencija, on "jede" operativnu likvidnost Beograda.

"Ono što dodatno opterećuje finansije glavnog grada jesu krediti. Samo ove godine bi trebalo da otplati 7,3 milijardi dinara pozajmica – dve milijarde za kamate i više od 5,3 milijardi za glavnicu. Praktično 60 miliona evra godišnje iz gradske kase ode bankama", navodi Forbs.

Takođe, kada se vidi da grad otplaćuje 5,3 milijardi glavnice, a planira dodatno zaduženje od 5,77 milijardi jasno je da se gradska uprava dodatno neto zadužuje odnosno povećava dug.