Dabrovi u SAD spasavaju imanja od suše
Voda vijuga i račva se u tokove koji se ponovo spajaju, a iza gomila pruća nastaju bazeni. Mlade vrbe koje crpe vlagu iz tla, prostiru se stotinak metara od obala, a iz duboke vode pomaljaju se smeđe glave dabrova.
"Ovde im je odlično", rekao je Remzi posmatrajući s osmehom, "korisni su nama, a nadam se i mi njima".
Ranč porodice Remzi, u jugozapadnom delu Vajominga, jedno je od mnogih područja koja prihvataju te poluvodene glodare kao "inženjere prirode".
Organizacije za zaštitu prirode i državne službe sve češće postavljaju "početne domove" od drveta i granja da bi podstakle dabrove da ih nasele i prošire. Brane dabrova usporavaju tok vode, pa se ona zadržava cele godine. Tako nastaje stanište za domaće vrste riba, a voda postaje i prirodna prepreka širenju šumskih požara.
Zagovornici ove prakse veruju da će ekosistem postati otporniji ako bude više dabrovih brana. Stručnjaci ističu da je to sve važnije, jer klimatske promene i prekomerna eksploatacija resursa pojačavaju sušu na zapadu SAD.
"U njihovoj prirodi je jedna stvar: pregrađuju potoke i stvaraju staništa sa dubokom vodom kako bi mogli da prežive", kaže Nik Volrat, rukovodilac projekta u neprofitnoj organizaciji "Trout Unlimited". On je prvi to predložio Remziju, koji sada s ponosom "udomljava" više od 100 veštačkih dabrovih brana, pored onih koje su izgradile same životinje.
Volrat je nadgledao izgradnju 500 "početnih domova" za dabrove duž potoka koji se napajaju snegom i izvorima — uključujući i potok Trout Creek na ranču Remzijevih. Ovi potoci čine izvorišni deo reke Grin River, najveće pritoke reke Kolorado.
Materijal je jednostavan: nekoliko neobrađenih stubova pobodenih uspravno u korito potoka, granje labavo ispleteno oko njih, blato kojim se sve to učvršćuje. Ove konstrukcije, nalik pravim branama, obično se grade u blizini postojećih porodica dabrova da bi navele životinje da se tu "usele" i prilagode ih svojim potrebama.
Krajnji cilj je da u ključnim slivovima na zapadu SAD bude mnogo zdravih populacija dabrova.
"Dabrovi su nam jedinstveni saveznici u borbi protiv klimatskih promena", izjavila je Samanta Miler, viša aktivistkinja za zaštitu mesojeda u Centru za biološku raznovrsnost (Center for Biological Diversity).
Bez dabrova, voda može proticati toliko brzo da erodira obale.
"Tamo gde se voda zadržava, taloži se sediment, tlo se obnavlja, a vegetacija buja", objašnjava Remzi. "Oni su zaista korisni kada grade brane tamo gde želimo, ali mogu predstavljati smetnju ako ih izgrade na mestima gde pokušavamo da usmerimo tok vode".
Poplave uzrokovane dabrovim branama mogu biti blagodet za ekosisteme, ali su problem za kuće i farme pored reka i potoka.
Državni univerzitet Jute (Utah State University) vodi program države Juta za premeštanje dabrova. Životinje koje prave probleme na privatnim posedima prenose se na udaljene vodotoke gde su potrebne.
Dabrovi se hvataju živi u zamke, a zatim odlaze u karantin. Cilj je da se porodice održe na okupu i spreči širenje invazivnih vrsta pre nego što se životinje puste u divljinu. Od 2019. godine program godišnje premesti oko 100 dabrova.
Država zabranjuje lov na dabrove i njihovo ubijanje u ključnim slivovima gde nastoji da poveća njihovu brojnost. Ona takođe plaća lovcima da ih hvataju žive i predaju obučenim stručnjacima za premeštanje.
Nik Bouvs, ekolog vodenih staništa i predavač na Univerzitetu Jute, učestvovao je u pokretanju ovog programa. On kaže da je dobio bezbroj zahteva za uklanjanje dabrova koji smetaju vlasnicima zemljišta.
Međutim, pre nego što ih izmesti, on obično predlaže rešenja koja omogućavaju suživot. Jedno od njih je fleksibilna cev - "uređaj za regulisanje nivoa vode" (pond leveler). Ta cev prolazi kroz dabrovu branu i služi kao prelivni odvod.
Tu su i takozvani "dabrovi-obmanjivači" (beaver deceivers) - zaštitni kavezi koji sprečavaju dabrove da začepe odvodne cevi, kao i ograde koje štite podnožje stabala.
Ako su dabrovi nepoželjni, vredi ih ukloniti bez ubijanja, jer na drugom mestu ove životinje mogu biti korisne za vodene površine, rekao je Bouvs.
Populacije dabrova su se značajno oporavile otkad su ih lovci na krzno u 19. veku doveli na rub izumiranja, navela je Miler. Ipak, dabrove i dalje treba štititi jer pomažu da se očuvaju oskudni vodni resursi na američkom Zapadu, dodala je ona.
Oregon i Vajoming ograničavaju komercijalni lov na dabrove, dok ga je Kalifornija u potpunosti zabranila.
Volrat i drugi zagovornici širenja staništa dabrova svesni su da treba još mnogo raditi da bi se ceo sliv suštinski promenio.
"To je samo kap u moru", rekao je on o dosadašnjim aktivnostima. Međutim, posle najveće zabeležene količine snega prošle zime, praćene rekordnim letnjim vrućinama, svaki napor dobija "mnogo veći značaj".
Ali, "ako to uspemo da ponovimo stotinu, pa i hiljadu puta širom celog sliva reke Kolorado, možemo ostvariti mnogo veći uticaj na sam sistem", dodao je Volrat.
