Studija: Neregulisani tehnološki koncerni i AI potiskuju klasične medije

Veštačka inteligencija i veliki tehnološki koncerni iz korena menjaju medijsku scenu, a najnovija studija ukazuje da bliska  budućnost donosi ozbiljno smanjivanje broja profesionalnih novinara, korisnika i prihoda klasičnih medija.

Danas objavljena studija medijskih stručnjaka sa Tehničkog Univerziteta u Kelnu i Univerziteta u Talinu, koja je sprovedena u Nemačkoj, pokazuje da bi prema najcrnjem scenariju do 2035. godine broj profesionalnih novinara mogao da se prepolovi, prenosi agencija dpa.

Kakva će zaista biti situacija zavisi između ostalog i od toga koliko će politika uspeti da reguliše tehnološke koncerne, ali i od intenzivnije saradnje medijskih kuća, ocenili su autori studije.

U zavisnosti od scenarija, broj novinara bi do 2035. godine mogao da se smanji za 12 do 50 odsto. U Nemačkoj ih trenutno ima oko 40.000, što znači da najcrnji scenario predviđa da će ih 2035. godine biti 20.000.

Iz istih razloga, mediji će se suočiti i sa gubitkom publike. Udeo korišćenja medijskih sadržaja mogao bi, u zavisnosti od okolnosti, da padne od 18 do 47 odsto. 

Ništa bolja situacija nije ni sa prihodima, pa najmračnija varijanta predviđa da će prihodi medija od oglašavanja i sopstvenih sadržaja do 2035. godine biti i do 43 odsto manji od današnjih. Najpozitivniji scenario predviđa pad prihoda od deset odsto.

Prema svim scenarijima, značaj velikih tehnoloških koncerna i veštačke inteligencije će postajati sve veći i oni će ubuduće još više odlučivati koje vesti, video zapise i druge sadržaje će ljudi moći da vide. 

Tako će štampanim izdanjima, televizijama i drugim medijima postati još teže da direktno dopru do svoje publike i svojim sadržajima zarađuju novac.

Posebno je crn scenario koji su istraživači nazvali "Big tek tejkover", u kojem tehnološke kompanije gotovo potpuno vladaju medijskim tržištem, a klasični mediji uglavnom samo još proizvode sadržaje za njihove platforme.

Da bi scenariji bili malo manje mračni, politika bi, prema oceni istraživača, morala pre svega da se pobrine da velike platforme ne postanu još moćnije. 

U studiji se ocenjuje i da je ključna saradnja medijskih preduzeća, kao i razvijanje novih ponuda i nalaženje drugih puteva za sticanje prihoda. 

Studija je rađena tako što su stručnjaci iz medija, marketinga, produkcije i medijske politike zamoljeni da procene verovatnoću određenih trendova, i šta bi oni značili za medijsku branšu. Na osnovu toga u studiji su sastavljena četiri moguća scenarija. 

Studija ne pretenduje da pokazuje tačnu sliku medijske scene 2035. godine, nego samo predstavlja moguće scenarije i ukazuje na ulogu politike i samih medijskih kuća. 

Istraživanje je rađeno po nalogu nemačkih javnih servisa ARD, ZDF i Dojčlandfunk.