Međunarodni krivični sud ovogodišnji dobitnik Nagrade Saharov za slobodu mišljenja

Foto: AP/Omar Havana, File

Međunarodni krivični sud (MKS) dobitnik je ovogodišnje Nagrade Saharov za slobodu mišljenja, saopštio je Evropski parlament koji dodeljuje tu nagradu.

Predsednica parlamenta Roberta Mecola objavila je ime dobitnika za 2026. u zgradi tog evropskog tela.

"Evropska unija izgrađena je na poštovanju multilateralizma i međunarodnih institucija. Sa dodelom Nagrade Saharov Međunarodnom krivičnom sudu i njegovim zvaničnicima Evropski parlament odaje priznanje važnom radu Suda u podržavanju međunarodnog prava i pravde", rekla je Mecola.

Nagrada Saharov za slobodu mišljenja, nazvana po sovjetskom fizičaru i političkom disidentu Andreju Saharovu, osnovana je 1988. Evropski parlament svake godine dodeljuje nagradu kao priznanje pojedincima i organizacijama koje brane ljudska prava i osnovne slobode.

Svečanost dodele Nagrade Saharov za slobodu mišljenja za 2026. će se održati u decembru tokom plenarne sednice Evropskog parlamenta u Strazburu.

Prošlogodišnji laureati bili su poljski novinar iz Belorusije Andžej Počobut i gruzijska novinarka Mzija Amaglobeli, oboje u zatvoru. U užem krugu prošle godine bili su i studenti iz Srbije.

Međunarodni krivični sud (MKS) sprovodi istrage i, ako je to opravdano, sudi pojedincima optuženim za najteža krivična dela koja se tiču međunarodne zajednice: genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločine agresije, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Međunarodni krivični sud, uspostavljen međunarodnim ugovorom, poznatim kao Rimski statut, prvi je stalni međunarodni krivični sud u svetu, i kao takav ključan je element međunarodne borbe protiv nekažnjivosti.

U okviru međunarodnog krivičnog pravosuđa, Sud nastoji da privede pravdi počinioce najtežih zločina i tako pomogne u sprečavanju da se ta zlodela ponove, a kao sud poslednje instance, nastoji da dopuni rad nacionalnih sudova.

Nagradom se odaje priznanje radu Međunarodnog krivičnog suda, uključujući istrage, krivični progon, suđenja i izdavanje ili odobravanje naloga za hapšenje u situacijama koje uključuju Avganistan, Rusiju, Izrael, Demokratsku Republiku Kongo, Ugandu, Mali, Libiju i Centralnoafričku Republiku.

Nagradom se ističe rad Međunarodnog krivičnog suda, uključujući njegove istrage, procese, suđenja i izdavanje ili odobravanje izdavanja naloga za hapšenje.

Kako se navodi u saopštenju u godišnjim izveštajima Parlamenta o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike i ljudskim pravima i demokratiji u svetu za prošlu godinu, poslanici su izrazili zabrinutost zbog rastućih pretnji i nizova paketa sankcija, prvenstveno američkih, koje su od 2025. uvedene protiv Međunarodnog krivičnog suda i njegovih tužilaca, sudija, osoblja i partnera.

Prema njihovu mišljenju, te sankcije predstavljaju ozbiljne napade na međunarodni pravosudni sistem, piše u tekstu.

Evroposlanici su u više navrata pozvali Evropsku komisiju da aktivira tzv. "Statut EU-a o blokiranju” kako bi zaštitila zvaničnike Međunarodnog krivičnog suda od izvanteritorijalnih napada i omogućila sudu da nastavi potpuno nezavisno delovanje.

Statut o blokiranju štiti evropske subjekte, bez obzira na njihovu veličinu ili delatnost, od stranih presuda zasnovanih na stranim propisima tako što ih proglašava ništavnima unutar EU-a.

Uz to im omogućuje da sudskim putem zatraže naknadu štete uzrokovane izvan teritorijalnom primenom stranih propisa.

U datim izveštajima poslanici su takođe pozdravili činjenicu da EU nastavlja finansijski da podržava Međunarodni krivični sud tokom izrazito teškog razdoblja za međunarodno pravosuđe.

Podseća se da su sve države članice EU ujedno i potpisnice Rimskog statuta i da su stoga dužne da sprovode odluke MKS-a.

Poslanici ističu da rastuće nepoštovanje međunarodnog prava i politizacija rasprava o međunarodnim pravosudnim institucijama predstavljaju egzistencijalnu pretnju međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima.

Ukazuje se i da su predsednica i nekoliko sudija MKS-a posetili Evropski parlament 2025. i 2026. kako bi poslanicima opisali posledice američkih sankcija na njihove profesionalne dužnosti i privatni život.