Parižek: Verujem u potencijal Ekspa kao platforme koja Srbiji i Slovačkoj može da pruži prednosti

Generalni komesar Slovačke za Ekspo 2027 u Beogradu Lukaš Parižek kazao je da veruje u potencijal Ekspa kao platforme, i uveren je da kada se ta platforma koristi kako treba može da pruži Srbiji i Slovačkoj prednosti do kojih je drugim putevima teško doći.

Parižek je u autorskom tekstu koji je objavila kompanija Ekspo 2027 Beograd kazao da Srbija nije jedina zemlja u kojoj je Ekspo izazvao polemiku. 

"I u Slovačkoj, odakle dolazim, naše učešće našlo se pod lupom. Primedbe koje se čuju u Bratislavi tiču se troškova učešća i koristi koje je teško dokazati. Neki pitaju zašto vlade uopšte finansiraju fizičke paviljone u vremenu kada zemlja može da se predstavi na internetu za mnogo manje novca", rekao je Parižek.

Dodao je da to nisu nerazumne primedbe.

"Novac iz državnog budžeta uvek mora da se troši odgovorno. Ali vlade istovremeno moraju jasnije da objasne čemu Ekspo služi, šta realno može da postigne i ko ima koristi od učešća", naveo je Parižek.

Ocenio je da je upravo to objašnjenje ono u čemu javne institucije najčešće zakažu – a tamo gde ga nema, skepticizam je razumna reakcija.

"Ekspo je odavno prestao da bude prvenstveno izložba arhitekture ili novih tehnologija. Postao je jedna od najvećih redovnih platformi za ekonomsku diplomatiju i poslovne kontakte u međunarodnom kalendaru", rekao je Parižek.

On smatra da se ministri, zvaničnici, preduzetnici, investitori, istraživači i univerziteti iz više od stotinu zemalja nalaze na istom mestu, zajedno sa nekoliko miliona posetilaca. 

"Za zemlju učesnicu to je koncentracija kontakata do kojih bi se uobičajenim diplomatskim i poslovnim kanalima stizalo godinama. To je ono što za nas opravdava trošak", kazao je on.

Parižek je naveo da za zemlju domaćina računica može biti i povoljnija. Više od 140 međunarodnih učesnika doći će sledeće godine u Beograd i ostati mesecima. 

"Srpska kompanija koja bi želela da dopre do kupaca, distributera ili tehničkih partnera na svim tim tržištima ne bi realno mogla da otputuje u sve te zemlje. Troškovi i vreme bili bi previsoki za gotovo svaku firmu, a za malu jednostavno neizvodljivi. Sledećeg maja mnogi od tih potencijalnih poslovnih partnera biće u srpskoj prestonici, nadohvat ruke domaćoj privredi", rekao je Parižek.

Istakao je jednu odliku tog pristupa, o tome da li će srpska kompanija na kraju sklopiti posao sa stranom delegacijom odlučuje ta delegacija. 

"Proizvođač hrane iz Vojvodine ili proizvođač elektronike iz Niša koji se obrati paviljonu druge zemlje razgovara sa komesarom i poslovnim timom te zemlje – sa ljudima koji su u Srbiju došli upravo zato da bi pronašli partnere i koji imaju sve razloge da takav kontakt shvate ozbiljno. Odnos koji iz toga nastane pripada dvema kompanijama koje ga grade, i nikome drugom", naveo je on.

Dodao je da je to važnije zemljama poput Srbije i Slovačke nego svetskim silama. 

"Međunarodna vidljivost nije ravnomerno raspoređena. Veće zemlje po pravilu privlače pažnju same po sebi, dok manje i srednje moraju da je grade iznova – kroz trgovinu, turizam, kulturu, sport, obrazovanje i lične kontakte", ukazao je Parižek.

Kazao je da Slovačka s tim živi tokom čitavog svog samostalnog postojanja, i da su njihove kompanije u inostranstvu često poznatije od same zemlje. 

"Sa strane gledano, čini se da se Srbija suočava sa verzijom istog problema. Ekspo sažima mnoge od tih kanala na jedno mesto, i to na dovoljno dugo da ljudi zaista stignu da ih iskoriste", rekao je Parižek.

Ukazao je i da se učešće na izložbi mora meriti na dužem roku od trajanja same manifestacije. 

"Veliki deo onoga što Ekspo donosi pojavljuje se tek mesecima ili godinama kasnije – u ugovorenim poslovima, sklopljenim partnerstvima i destinacijama koje se nađu na turističkim itinererima. Vrlo malo toga vidi se onog dana kada počne", naveo je on.

Koristi za Srbiju od Ekspa 2027 u Beogradu zavisiće, kako je ocenio, manje od paviljona, a više od toga koliko srpskih kompanija, univerziteta, opština i udruženja odluči da kroz njih prođe. 

"To niko iz vlasti ne može da uradi umesto njih. Po mom iskustvu, najproduktivnije sastanke na Ekspu dogovaraju ljudi koji su došli tražeći nešto određeno – a kompanija iz Kragujevca može da se obrati stranom paviljonu neposredno, bez potrebe da je bilo ko preporuči", rekao je Parižek.

Ukazao je da prvi korisnik novog izvoznog ugovora ili investicije može biti pojedinačna kompanija, ali se privredna vrednost širi dalje – kroz porudžbine domaćim dobavljačima, nova zapošljavanja i znanja koja zaposleni nose kroz čitavu karijeru. 

"Te koristi zavise od veza koje privreda uspostavlja sa širom ekonomijom, zbog čega je široko učešće utoliko važnije. Obezbeđivanje takvih prilika danas ulaganje je u dugoročni privredni kapacitet zemlje, čija vrednost nadilazi neposrednu raspodelu komercijalne dobiti", naveo je Parižek.

Dodao je da garancija uspeha nema, a značaj pojedinačnog Ekspa menja se vremenom. 

"Kompleks kasnije može dobiti novu namenu –kompleks Ekspa 2017 u Astani, glavnom gradu Kazahstana, dobar je primer za to– ali među najvrednijim rezultatima ostaju poslovni odnosi: stečeno poverenje, razmenjeno znanje i putevi ka novim tržištima koje je potom lakše ponovo koristiti", naveo je Parižek.

Ocenio je da trajna mera uspeha jeste koliko se te veze u godinama nakon zatvaranja izložbe razviju u konkretne poslove i investicije.