Mađarska obeležava 70. godišnjice antisovjetskog ustanka 1956.

Mnogi zvaničnici evropskih zemalja danas su u Budimpešti na svečanostima povodom 70. godišnjice mađarskog antisovjetskog ustanka 1956. To pokazuje otvaranje novog poglavlja u odnosima njihovih zemalja s Budimpeštom pošto je svrgnut premijer Viktor Orban.

Među zvaničnicima su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. Premijer Peter Mađar je prve mesece na dužnosti posvetio obnovi veza Mađarske s Evropom, narušenih tokom vlasti njegovog prethodnika.

Orban i njegova partija Fides godinama su bili u sukobima s Evropskom unijom, blokirali su njene odluke i približili Mađarsku Rusiji.

Zbog Orbanovog gaženja demokratskih normi i njegovog navodnog saučesništva u raširenoj korupciji EU je tražila način da zaobiđe pravo veta, koje je on često koristio za blokiranje važnih odluka, i zamrzla je milijarde evra namenjene Mađarskoj da bi se sprečila zloupotreba.

Mađar je ubedljivo porazio Orbana na aprilskim izborima i preuzeo dužnost u maju. Njegova proevropska partija desnog centra Tisa sada ima dvotrećinsku većinu u parlamentu.

Mađarova vlada je brzim reformama već tri nedelje posle preuzimanja dužnosti uspela da odblokira 16,4 milijarde evra evropskih sredstava.

Premijer je jutros položio cveće na grob Mađara ubijenih tokom narodnog ustanka 1956. koji je počeo studentskim maršom na Budimpeštu 23. oktobra i proširio se širom zemlje.

Kasnije je bio na svečanom podizanju državne zastave na Trgu Košut kod Parlamenta, zajedno s predsednikom Andrašom Bakom i predsednicom Parlamenta Agnes Fosthofer.

Mađar je u intervjuu za AP u četvrtak rekao da je mađarska revolucija jedan od najsvetlijih trenutaka u istoriji njegove zemlje i da je "još bolje ako se ceo svet seća ove revolucije i ljubavi Mađarske prema slobodi".

"Srećan sam da su mađarski glasači pomogli nama i svojoj zemlji tako da možemo da proslavimo 70. godišnjicu u zaista slobodnoj, nezavisnoj, demokratskoj, suverenoj i evropskoj Mađarskoj, za koju su se borili i mnogo žrtvovali", rekao je Mađar.

Pošto su revolucionari u oktobru 1956. svrgnuli mađarskog staljinističkog vođu i proterali sovjetske trupe iz glavnog grada, Moskva je dve nedelje kasnije poslala Crvenu armiju u Budimpeštu, koja je brutalno ugušila revoluciju. Ubijeno je čak 3.000 civila i razoren veliki deo grada, dok je oko 200.000 ljudi pobeglo iz zemlje.