Stručnjaci: Energetska sigurnost, efikasna inspekcija i borba protiv korupcije prioriteti nove vlade

Obezbeđenje energetske sigurnosti, iskorenjivanje korupcije, jačanje inspekcije i uključivanje javnosti u odlučivanje neke su od mera u oblasti energetske tranzicije koje bi trebalo da budu prioriteti nove vlade, ocenili su danas učesnici okruglog stola "Dekarbonizacija Srbije - između klimatskih obaveza, energetske bezbednosti i pravedne tranzicije" u Beogradu.

Viša pravna savetnica u Platformi za društveni razvoj i inovacije (CORE) Hristina Vojvodić izjavila je da jedna od najhitnijih mera koju bi nova vlada trebalo da sprovede jeste da se osposobi inspekcija, koja prema propisima ima jako široka ovlašćenja, ali je u praksi to bio najslabiji mehanizam.

Pored toga, prema njenim rečima, neophodno je da sankcionisanje zagađivača bude odvraćajućeg karaktera.

"Ne možete najvećim zagađivačima davati neke kazne ispod zakonskog minimuma koje neće motivisati ni njih ni druge zagađivače da se usklade sa zakonom", rekla je Vojvodić.

Ona je istakla da je pravni sistem Srbije pun rupa, da postoji mnogo programa, strategija i drugih dokumenata ali da nedostaju konkretne mere i aktivnosti, kao i da Srbija nema plan razvoja, najviši dokument iz kojeg treba da proističe vizija kako Srbija treba da izgleda i sve odluke za sprovođenje i planiranje energetske tranzicije.

"Naravno, sve to nije moguće uraditi u jednom kratkom roku. Ali ako hoćemo da imamo jednu demokratsku državu kojoj, čini mi se itekako težimo, mi moramo da obezbedimo jedan inkluzivan dijalog i mislim da sada zaista imamo jednu neverovatnu priliku posle toliko godina, gde postoji mogućnost da se čuju i poštuju različita mišljenja", rekla je Vojvodić.

Prema njenim rečima, pored stručne javnosti koja je često bila marginalizovana u donošenju odluka i javnim raspravama, građani su pokazali da su veoma zainteresovani da učestvuju u odlučivanju o pitanjima koji neposredno utiču na njihov život, kao što su pitanja energetske tranzicije.

Vojvodić je posebno istakla važnost pravedne tranzcije i da je neophodno građanima pružiti informacije, različita mišljenja i opcije kako bi mogli da donose informisane odluke.

Kada je reč o međunarodnim obavezama, uključujući Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, Vojvodić je istakla da je Srbija dugo kršila obaveze koje je preuzela i blokirala odluke koje su išle u korist usklađivanja sa ciljevima dekarbonizacije i pravedne energetske tranzicije, kao i da nije postojala adekvatna reakcija inspekcije niti kazneni mehanizmi.

"Ono što vidim kao moguću promenu i što bi me radovalo da vidim jeste da Srbija bude frontraner kada govorimo o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Srbija zaista može da postavlja standarde i jako visoke ciljeve koje će posle ostvariti u praksi", rekla je Vojvodić.

Stručnjak za ekonomiju energetike i viši gostujući istraživač na Oksford institutu za energetske studije Aleksandar Kovačević ocenio je da je energetska tranzicija u Srbiji počela, ali da se nije radilo na rešavanju suštinskih problema kao što su energetska sigurnost, energetska efikasnost, proizvodnja i korišćenje energije i produktivnost resursa.

Kovačević je ukazao na problem neadekvatnog korišćenja energije i istakao da Srbija u narednim mesecima može imati još manje domaće električne energije na raspolaganju.

"Taj problem raste iz dana u dan. Lako se može desiti da ovaj nivo nacionalnog proizvoda nije više održiv", rekao je Kovačević na konferenciji u organizaciji Medijskog centra Beta i Centra za održive zajednice.

Osvrnuvši se na Mehanizam za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), koji je u Srbiji počeo da se primenjuje 1. januara, Kovačević je ocenio da proivođači električne energije već uveliko osećaju posledice jer sada ne uspevaju da izvezu višak električne energije po adekvetnoj ceni, a to direktno utiče i na sposobnost da se na domaćem tržištu održi ova cena.

Kovačević je istakao da problem energetske sigurnosti nadilazi sva pitanja i da je potrebno delovati izuzetno brzo i efikasno.

"Poslanici u novom sazivu parlamenta moraju brzo da se informišu i da shvate težinu i dubinu problema s kojim smo suočeni", kazao je Kovačević.

Koordinator za energetiku i klimatske promene u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Zvezdan Kalmar ukazao je na neefikasnu upotrebu energije u Srbiji i da je više od 60 odsto građana energetski siromašno, zbog čega bi prvo trebalo pomoći domaćinstvima i pripremiti građane za poskupljenje električne energije.

Kalmar je istakao da je hidroenergija, posebno reverzibilne hidrocentrale, kičma budućeg razvoja energetskog sektora.

"To je jedina realna opcija da se u budućnosti napravi stabilan energetski sistem koji će moći da prihvati veći broj obnovljivih izvora energije", rekao je Kalmar.

Prema njegovom mišljenju, neophodno je sačuvati poljoprivredno zemljište od "popločavanja solarnim panelima" i umesto toga treba vlasnicima tržnih centara, parkinga, logističkih centara, uvesti obavezu izgradnje solarnih elektrana na krovovima čija se površina meri hektarima.

"Srpski energetski sektor je u poslednjih 20 godina teško bolestan od bolesti koja se zove korupcija", ocenio je Kalmar, istakvši da je u cilju sprečavanja korucpije neophodno doneti novi prostorni plan kao ključni krovni dokument koji sadrži informisani pregled svih budućih projekcija razvoja u odnosu na kapacitete životne sredine, resursa, demogarfske raspoređenosti.

Kalmar je naveo da nepostojanje prostornog plana kojim bi se utvrdilo gde i pod kojim uslovima mogu da se grade nove elektrane otvara prostor za korupciju i u sektoru solarne i vetroenergije.

 

Ceo video materijal pogledajte OVDE.


Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.