Evropska komisija sutra predstavlja prve mape puta u okviru Paketa proširenja

Evropska komisija će sutra predstaviti Paket proširenja koji će ove godine prvi put uključiti mape puta o završetku pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, Albanijom, Moldavijom i Ukrajinom, četiri najnaprednija kandidata za članstvo.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos će članovima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET) predstaviti izveštaj o napretku 10 kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u sprovođenju reformi povezanih s evrointegracijama.

Prvi put će četiri vodeće zemlje, pored redovnog izveštaja o napretku, dobiti mapu puta koja definiše ciljeve, rokove i korake ka njihovom očekivanom članstvu.

Crna Gora je na putu da završi pregovore o pristupanju do kraja godine, Albanija i Moldavija bi mogle da budu spremne za članstvo krajem 2027. ili početkom 2028, a Ukrajina do kraja 2029. godine.

Kada su u pitanju Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina, Evropska komisija ocenjuje da nije postignut napredak u klasteru 1 (osnove), koji obuhvata ključna poglavlja 23 i 24.

U nacrtu dokumenta u koji je uvid imao nemački servis Tejbl.brifings, navodi se da izvanredan napredak Crne Gore pokazuje da proširenje ostaje dostižan cilj.

U dokumentu se ističe da je Crna Gora ostvarila značajan napredak u pripremama za pristupanje i da je ispunila kriterijume u svim poglavljima.

Takođe se ukazuje na njen napredak u razvoju osnovnog institucionalnog okvira, dobre rezultate u oblastima kao što su vladavina prava, ekonomsko upravljanje i reforma javne uprave.

U nacrtu se pominje usvajanje neophodnih ustavnih amandmana kojima se jača nezavisnost Sudskog i Tužilačkog saveta.

Evropska komisija ocenjuje da je značajan napredak u pristupnim pregovorima ostvarila i Albanija, koja je otvorila sve pregovaračke klastere i ispunila prelazna merila za klaster 1 za nešto više od godinu dana.

U nacrtu dokumenta se ističe da Albanija mora da održi tempo reformi, vodeći računa kako o brzini, tako i o kvalitetu.

Upozorava se međutim da, kao i u drugim zemljama regiona, politička polarizacija, slabosti u parlamentarnom nadzoru i preterana upotreba ubrzanih zakonodavnih procedura i dalje narušavaju kvalitet demokratskog upravljanja.

Evropska komisija u izveštaju o Moldaviji pohvaljuje njeno dosledno sprovođenje reformi i spremnost da nastavi put ka EU uprkos nezapamćenim spoljnim pritiscima, piše Tejbl.brifings.

Prema nacrtu dokumenta, za Moldaviju će biti ključno da održi snažan zamah reformi i njihovo sprovođenje.

Ukrajina je, prema oceni Komisije, nastavila reforme, mada sporijim tempom, ali ostaje čvrsto posvećena evropskim integracijama.

Uz nezapamćene izazove usled ruske agresije, u dokumentu se naglašava doprinos Ukrajine Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, te navodi da je postepeno uključivanje ukrajinskih kapaciteta odbrambene industrije u evropsku odbrambenu tehnološku i industrijsku bazu u interesu cele Evrope.

Kada su u pitanju ostale zemlje obuhvaćene Paketom proširenja, ocenjuje se da postoji veliki rizik od zarobljene države u BiH, Gruziji, Srbiji i Turskoj.

Prema nacrtu dokumenta, u Srbiji je zabeležen pojačan pritisak na pravosuđe, piše Tejbl.brifings, napominjući da je nacrt izveštaja o napretku napisan pre poraza Srpske napredne stanke Aleksandra Vučića na izborima 25. oktobra.

Severna Makedonija i Kosovo takođe su se suočavali sa političkim mešanjem i uticajem interesnih grupa na sudove i tužilaštva.

Na Kosovu i BiH rad izvršne i zakonodavne vlasti je i dalje otežan usled političke fragmentisanosti, ali je kao pozitivan pomak istaknuto potpuno usklađivanje Kosova sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Iako Severna Makedonija još nije usvojila ustavne amandmane koji bi omogućili otvaranje klastera 1, zemlja je nastavila sa sprovođenjem reformi u okviru plana rasta.

U Gruziji i Turskoj nastavljeno je razgrađivanje institucionalnih zaštitnih mehanizama.

Sutrašnji Paket proširenja će za Crnu Goru verovatno biti poslednji izveštaj o napretku, a sledeće godine Evropska komisija planira da predstavi izveštaj o praćenju.

Nakon završetka pristupnih pregovora, Komisija će uspostaviti mehanizam za praćenje kako bi se osiguralo da sve preostale reforme budu završene i obaveze ispunjene do trenutka pristupanja.

Mape puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu biće ažurirane po potrebi, a druge zemlje kandidati takođe mogu dobiti mape puta u zavisnosti od njihovog napretka.

Ugovor o pristupanju za Crnu Goru, sa svojim institucionalnim zaštitnim mehanizmima, zamišljen je kao model za buduće ugovore.

Evropska komisija planira da Crnoj Gori, nakon okončanja pregovora do zvaničnog pristupanja, dodeli status aktivnog posmatrača u većini radnih grupa Saveta, kao i u stručnim grupama i odborima, što će Crnoj Gori omogućiti da se upozna sa načinom rada institucija EU.