Belorusija dočekala šefa OEBS-a u pokušaju popravljanja odnosa sa Zapadom
Feridun Sinirlioglu, generalni sekretar OEBS-a, čije je sedište u Beču, došao je u Belorusiju na međunarodnu konferenciji o bezbednosti, ali se sastao s Lukašenkom. To je prva poseta nekog šefa OEBS-a Belorusiji od 2019. godine.
Belorusija, bliska saveznica Rusije, suočena je godinama sa zapadnom izolacijom i sankcijama.
Na početku sastanka s Lukašenkom Sinirlioglu je ukazao na ulogu Belorusije u pomaganju organizovanja razmene zatvorenika u ratu između Rusije i Ukrajine.
Beloruski lider je rekao da "visoko ceni" Sinirliogluovu posetu, ali je kritikovao OEBS zbog navodnog prozapadnog stava i nepravednih kritika izbora u Belorusiji i Rusiji.
Na konferenciji o bezbednosti su i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i diplomate bivših sovjetskih zemalja, Kine i drugih država.
Lukašenko vlada čvrstom rukom više od tri decenije. Belorusija je više puta bila pod zapadnim sankcijama zbog kršenja ljudskih prava i zbog dozvoljavanja Moskvi da koristi njenu teritoriju za invaziju na Ukrajinu od 24. februara 2022. godine.
Beloruska opoziciona liderka u izgnanstvu Svjatlana Tihanovska rekla je da je za Lukašenka već i sam sastanak s generalnim sekretarom OEBS-a "značajna i potpuno nezaslužena politička nagrada".
"Posete i sastanci na visokom nivou s Lukašenkom, ako ne dovode do konkretnih promena, samo jačaju njegov režim i stvaraju osećaj nekažnjivosti", rekla je Tihanovska za agenciju AP.
Ona je ocenila da angažovanje s njim mora da dovede do rezultata, kao što je oslobađanje političkih zatvorenika, kraj represije i povlačenje podrške ruskoj agresiji, a ne da služi kao alatka da poseta režimu donese međunarodni legitimitet.
Lukašenkova vladavina suočila se s izazovom posle predsedničkih izbora 2020. Ostao je na vlasti, ali je desetine hiljada ljudi izašlo na ulice da protestuju zbog, kako su smatrali, nameštenih izbora. U represiji koja je usledila privedene su desetine hiljada ljudi, a mnoge je policija tukla. Istaknute opozicione ličnosti su ili pobegle iz zemlje, ili su bile zatvorene.
Od povratka predsednika SAD Donalda Trampa na drugi mandat Lukašenko je oslobodio stotine političkih zatvorenika u nizu dogovora za koje su posredovale SAD i kojima su ukinute neke američke sankcije Belorusiji. To se smatra delom napora Lukašenka da prevaziđe izolaciju i normalizuje veze sa Zapadom.
Po sporazumu za koji je u martu posredovao Vašington, Lukašenko je naredio oslobađanje 250 političkih zatvorenika, dok su SAD pristale da ukinu sankcije za dve beloruske državne banke i Ministarstvo finansija i da skinu proizvođače kalijumskog đubriva sa spiska sankcija.
U septembru beloruske vlasti oslobodile su 25 zatvorenika u zamenu za ukidanje američkih sankcija protiv dve beloruske kompanije.
Beloruska opozicija pozdravila je oslobađanje zatvorenika, ali je ukazala da su još mnogi u zatvoru. Po podacima Centra za ljudska prava Vjasna u Belorusiji je 887 političkih zatvorenika.
