Kos: Nova vlada u Srbiji ima šansu da preokrene kurs ka članstvu u EU
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas da nova vlada u Srbiji ima šansu da preokrene kurs i preduzme korake neophodne za napredovanje ka članstvu u Evropskoj uniji.
Kos je na konferenciji za novinare posle objavljivanja ovogodišnjeg Paketa proširenja rekla da je Srbija nazadovala u oblastima osnovnih prava, slobode izražavanja, javne uprave i akademskih sloboda.
"Srbija ima šansu za novi početak, da ojača demokratske institucije i osnovna prava i preduzme neophodne korake na putu ka članstvu u EU", rekla je Kos na zajedničkoj konferenciji s visokom predstavnicom za spoljnu i bezbednosnu politiku Kajom Kalas.
Kos je dodala da Srbija ima najveći stepen usklađenosti sa zakonodavstvom EU i da je dobro pripremljena za jedinstveno tržište i konkurentnost, ali da su pristupni pregovori u zastoju poslednjih godina.
Evropska komesarka je rekla da proširenje napreduje i da je ove godine postignuto više rezultata nego u proteklih 25 godina, da je otvoreno ili zatvoreno 61 poglavlje, a do kraja godine biće ih još više od 30.
Ona je istakla da u ovogodišnjem Paketu proširenja postoje tri novine.
Prva su indikativne mape puta za četiri zemlje koje su ostvarile najveći napredak.
"To pokazuje da napredovanje ka članstvu zavisi od političke volje i političkog izbora. Svaka zemlja kandidat može da se pridruži grupi zemalja koje brzo napreduju", rekla je Kos.
Paket proširenja takođe predlaže novi model postepene integracije, od koje bi i kandidati i članice EU imale koristi, rekla je Kos i najavila da će u prvoj četvrtini naredne godine pokrenuti dijalog o postepenoj integraciji da bi se istražile dalje mogućnosti za integraciju.
Kos je dodala da će u tom pogledu biti više uzeti u obzir interesi EU, odnosno da će zemlje kandidati moći da postanu deo sistema EU pre punog članstva u onim oblastima u kojima dobro napreduju.
Treća novina je fokus na razvoj evropske bezbednosti, uključujući borbu protiv dezinformacija, sajber napada i organizovanog kriminala.
Kos je istakla važnost integrisanja zemalja kandidata u bezbednosne strukture EU, što će omogućiti bolju razmenu informacija i koordinisane akcije da bi se ojačali kapaciteti EU da izdrži spoljne pritiske.
Evropska komesarka je ocenila da je Crna Gora postigla odlučan napredak vladavine prava, ekonomskog upravljanja, reforme javne uprave i ispunila sve uslove da zatvori preostala poglavlja do kraja godine.
"Crna Gora je na putu da postane 28. članica 2028. godine", rekla je Kos i dodala da se radi na Ugovoru o pristupanju koji bi mogao da bude potpisan u junu naredne godine.
Kos je, odgovarajući na pitanje novinara, rekla da lista zahteva Hrvatske prema Crnoj Gori nije deo tehničkih pregovora, ali da "u duhu dobrosusedskih odnosa" očekuje da te dve države reše sva pitanja.
Za Albaniju je važno da održi tempo reformi, posebno u oblastima vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, slobode medija i zaštite osnovnih prava.
Severna Makedonija je nedavno ubrzala reforme, rekla je Kos i istakla da će za dalji napredak na putu ka članstvu biti neophodne reforme Ustava kako bi u njega bile uključene manjine.
Za BiH je ključna reforma pravosuđa i imenovanje glavnog pregovarača, rekla je Kos i dodala da ta država posle izbora ima mogućnost da pokaže obnovljenu posvećenost reformama i da učini napredak ka otvaranju pristupnih pregovora.
Kosovu je potrebna politička stabilnost, rekla je Kos, ocenivši da je dobro da je proces evropskih integracija prioritet nove vlade.
Moldavija je, istakla je Kos, ostvarila izuzetan napredak uprkos spoljnim pritiscima i ispunila je kriterijume za otvaranje svih preostalih klastera.
Kos je izjavila da je Ukrajina nastavila da napreduje ka članstvu u najtežim okolnostima, da sprovodi reforme i da ima mogućnost da otvori sve klastere do kraja godine. Napredak u vladavini prava će, kako je dodala, biti ključan za održavanje zamaha.
Put Gruzije je praktično zaustavljen zbog demokratskog nazadovanja, erozije vladavine prava i ograničenja osnovnih prava, dok su ugrožavanje osnovnih prava, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i prava LGBT zajednice udaljili Tursku od članstva.
