Učešće građana i zaštita prirode imaju prioritet nad brzinom u razvoju OIE

Ubrzani razvoj obnovljivih izvora energije neće dati željene rezultate, pa čak može dovesti i do sukoba, ukoliko se ne obezbedi zaštita životne sredine i ako lokalne zajednice ne učestvuju u oblikovanju energetske tranzicije i nemaju koristi od nje, ocenila je Mreža za klimatsku akciju (CAN Jurop).

"Sama brzina nosi rizike. Širom regiona, projekti koji koriste energiju vetra i sunca već nailaze na otpor lokalnih zajednica koje nisu učestvovale u odlučivanju o lokaciji, ne vide mnogo koristi i nemaju poverenja u procedure", navodi se u novoj analizi ove mreže "Prvo vlasništvo, zatim brzina: Kako Zapadni Balkan može da izgradi obnovljive izvore u koje ljudi imaju poverenja".

Izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine Ivana Jovčić, koja je učestvovala u izradi ove analize, izjavila je da je u Srbiji u prethodnom periodu najavljeno ubrzavanje razvoja obnovljivih izvora energije kroz usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom i uvođenje zona ubrzanog razvoja, ali da je neophodno prethodno uspostaviti jasne kriterijume zaštite prirode.

"Razvoj čiste energije ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa očuvanjem životne sredine i interesima lokalnih zajednica", rekla je Jovčić za portal Zelena Srbija agencije Beta.

CAN Jurop u analizi ocenjuje da su uspostavljeni pravni okviri u zemljama regiona neujednačeni, a da njihova primena kasni, da su mere u oblasti zaštite životne sredine i socijalne zaštite neadekvatne, da su strateške procene uticaja na životnu sredinu i dalje nepouzdane, a da se približno polovina postojećih kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra i sunca nalazi na zemljištu gde postoji visok rizik od sukoba interesa.

"Postoji veliki raskorak između zakona i prakse. Srbija ima dve vrste energetskih zajednica u zakonima, više godina, ali nemamo nijednu zvanično registrovanu zajednicu. Takođe, priključenje malih elektrana namenjenih sopstvenoj potrošnji otežavaju složene procedure i novi, dodatni zahtevi. To je posebno problem za stambene zajednice, privredu i institucije", istakla je Jovčić.

Ona dodaje da se čak i kod domaćinstava, za koja je postupak sticanja statusa kupca-proizvođača najjednostavniji, od 1. januara 2027. menjaju uslovi za nove korisnike, pa je predviđen prelazak sa neto merenja na neto obračun, a da još nisu doneti propisi koji uređuju kako će se novi obračun primenjivati.

"Prioritet je, svakako, odgovoriti na raskorak između zakona i prakse u svim segmentima građanske energije. Najhitnije je usvojiti propise koji definišu budući način obračuna za prozjumerska domaćinstva i zaštita njihovih stečenih prava", rekla je Jovčić.

Građanima koji žive u stambenim zgradama potrebno je olakšati zajedničku proizvodnju i u način obračuna uključiti i direktnu potrošnju, dok je za energetske zajednice neophodno, pre svega, da budu usvojena pravila koja omogućavaju početak njihovog operativnog rada u Srbiji.

Jovčić smatra i da bi razvoju građanske energije dodatno pomoglo pojednostavljivanje propisa i procedura za izgradnju malih elektrana namenjenih sopstvenoj potrošnji.

U analizi CAN Jurop se ocenjuje da pristup mreži ostaje značajna prepreka za manje učesnike, da energetske zajednice nemaju prioritet u priključivanju na mreže, a da deljenje koristi sa lokalnim zajednicama u kojima se nalaze postrojenja ostaje na dobrovoljnoj osnovi i zavisi od investitora.

Mreža ističe i da nepoverenje narušava prihvatanje obnovljivih izvora energije u javnosti.

"Iskustvo sa malim hidroelektranama naučilo je mnoge zajednice da termin 'obnovljivi' može značiti netransparentne koncesije, preusmerene reke i izostanak koristi za lokalnu zajednicu, što stvara plodno tlo za širenje dezinformacija", navodi se u saopštenju.

CAN Jurop ističe da je potrebno uspostaviti registar energetskih zajednica, omogućiti sopstvenu potrošnju putem sistema na krovovima stambenih zgrada, uvesti pravičan obračun neto potrošnje, obezbediti pristup mreži i dati prioritet energetski ugroženim domaćinstvima.

Prema njihovoj oceni, prvo treba razvijati projekte niskog rizika, na krovovima, deponijama i bivšim rudnicima uglja, a zaštita prirode i vlasništvo građana moraju imati prioritet nad brzinom.

U analizi se procenjuje usklađivanje propisa zemalja regiona sa standardima EU koje se odvija kroz proces evrointegracija, Zelenu agendu za Zapadni Balkan, Ugovor o Energetskoj zajednici i Instrument za reforme i rast.

Kako se navodi u dokumentu, Evropska komisija je od 2021. godine izdvojila 1,25 milijardi evra za sprovođenje Zelene agende, uključujući ulaganja u obnovljive izvore i tranziciju sa uglja.

Jovčić je istakla da revidirani Akcioni plan za sprovođenje Zelene agende za period 2025-2030 stavlja naglasak na izgradnju novih kapaciteta, izdavanje dozvola, infrastrukturu i povećanje udela obnovljivih izvora u potrošnji energije, dok za energetske zajednice, prozjumere i deljenje energije ne predviđa posebne mere.

"Potrebno je predvideti posebne mere sa jasnim rokovima i pokazateljima, kako bismo mogli da pratimo koliko građani učestvuju u proizvodnji i korišćenju energije, koliko njih učestvuje u vlasništvu nad energetskim projektima i kakve koristi od tih projekata imaju lokalne zajednice", istakla je Jovčić.


Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.