Izveštaj: Brže izdavanje dozvola za OIE ključ za energetsku sigurnost Zapadnog Balkana

Ubrzavanje izdavanja dozvola za projekte obnovljivih izvora energije (OIE) postaje sve važnije za ispunjavanje klimatskih ciljeva Zapadnog Balkana na njegovom putu evrointegracija i obezbeđenje snabdevanja energijom u sve nesigurnijem geopolitičkom okruženju, ocenjuje se u novom izveštaju Energetske zajednice.

Nove smernice politike, koje je pripremio Centar za ubrzanje primene obnovljivih izvora energije pri Sekretarijatu Energetske zajednice, treba da pomognu Zapadnom Balkanu da reši glavne prepreke u vezi sa izdavanjem dozvola za projekte obnovljive energije.

Na Zapadnom Balkanu su zaključno sa 2024. u razvoju bili projekti za 23 GW vetro i solarne energije a trenutno je instalirano samo 1,5 GW. Nacionalni energetski i klimatski planovi imaju za cilj dodavanje oko 10 GW do 2030, navodi se u dokumentu.

S obzirom da su u pretvaranju projekata u pripremi u projekte u fazi realizacije velika prepreka spori i kompleksni postupci izdavanja dozvola, u smernicama se, kako je saopštila Energetska zajednica, preporučuje da nadležni organi prestanu da ocenjuju projekte pojedinačno.

Umesto toga, nadležni bi trebalo da unapred odrede područja koja su najpogodnija za ubrzani razvoj projekata obnovljive energije a ključni mehanizam su "oblasti za ubrzani razvoj obnovljivih izvora energije" (RRA) koje čine centralni deo revidirane Direktive EU o obnovljivim izvorima energije (RED III).

Konkretno, to znači da nadležni organi identifikuju zone u kojima mogu da se grade postrojenja za obnovljive izvore energije uz minimalni sukob u pogledu zaštite životne sredine i korišćenja zemljišta i unapred ih procenjuju u fazi planiranja.

U smernicama za sprovođenje RRA vlastima Zapadnog Balkana savetuje se da i pre nego što RED III postane pravna obaveza za region u okviru Ugovora o Energetskoj zajednici koriste postojeće prostorne planove, raspoložive podatke i pilot projekte kako bi započeli identifikaciju potencijalnih područja za ubrzanje projekata obnovljive energije.

Preporučuju se i procene u ranoj fazi, pre nego što se zatraže dozvole za pojedinačne projekte, i davanje prioriteta projektima u oblastima u kojima su najmanje mogućnosti za sukobe oko korišćenja zemljišta, poput nekadašnjih rudnika i industrijskog ili degradiranog zemljišta.

Takođe se preporučuju kombinovanje podataka o obnovljivim potencijalima sa podacima o biodiverzitetu i  infrastrukturi kako bi vlasti i investitori procenili gde je razvoj obnovljive energije realan, kao i izbegavanje fragmentisanog upravljanja.

Pored toga, savetuju se maksimiziranje lokalne vrednosti investicije u OIE i pretvaranje zona RRA u područja spremna za investiranje kako bi se ulagačima pružila sigurnost.

Energetska zajednica saopštila je da Centar već primenjuje takav pristup u Bitolju, u Severnoj Makedoniji, i Elbasanu, u Albaniji, pružajući podršku obnovljivim izvorima na lokacijama nekadašnjeg rudnika uglja i metalurških postrojenja i povezujući čistu energiju sa pravednom tranzicijom za pogođene zajednice.