Muzej logora Aušvic-Birkenau obišlo više od dva miliona posetilaca

Najveće stratište Jevreja, nekadašnji koncentracioni logor Aušvic-Birkenau koji su nemački nacisti podigli u Drugom svetskom ratu na jugu okupirane Poljske, obišlo je prošle godine rekordnih 2.053.000 posetilaca, najviše u 70 godina postojanja muzeja.

Na rekordnu prošlogodišnju posetu tog simbola holokausta uticali su i Svetski dani katoličke omladine krajem jula u Krakovu. Tada je za 12 dana, ugledajući se na papu Franju koji je u nemim molitvama, bez govora i izjava prošao celu stazu smrti do gasnih komora i spomenika žrtvama hlokausta, nekadašnji logor Aušvic  -  Birkenau obišlo 155.000 mladih katolika iz celog sveta.

Prema statistikama koje je sada objavio muzej najviše je medju posetiocima jednog od najmračnijih poglavlja ljudske istorije bilo Poljaka, oko 424.000, zatim Britanaca, 271.000 i Amerikanaca, 215.000.

Mesto na kome su u monstruoznom konačnom rešenju industrijskog ubijanja čitavog jednog naroda u gasnim komorama stradali njihovi preci obišlo je prošle godine i 97.000 Izraelaca, a nemo tražeći oproštaj za pokoljenje očeva i dedova dželata zaustavili su se kod spomenika i 92.000 Nemaca.

Na spomeniku je šest velikih baklji kao simbol šest miliona jevrejskih žrtava holokausta a takodje i jevrejske dece koju su nacisti pobili, za tzv. Pravedne koji su spasavali tokom Drugog svetskog rata i krili Jevreje ne vodeci računa da to i njima može doneti smrtnu presudu i jedna baklja za državu Izrael.

Prema procenama istoričara, u Drugom svetskom ratu Hitlerovi nacisti pobili su šest miliona Jevreja  -  trećinu svih Jevreja na svetu.

Od toga pet miliona su pobili u koncentracionim logorima počev od Aušvica do Treblinke na teritoriji okupirane Poljske. Dva miliona medju žrtvama holokausta bila su deca, oko tri miliona poljski Jevreji.

Logor Aušvic kasnije proširen u kompleks Aušvic Birkenau nacisti su podigli 1940. godine, prvobitno kao logor za Poljake ali 1942. godine pretvorili su ga u glavnu fabriku smrti u monstruoznom planu Hitlerovog Trećeg rajha da likvidira evropske Jevreje.

U gasnim komorama, od boleština i neljudskih uslova u logoru je stradalo najmanje 1,1 milion logoraša, najviše Jevreja i Roma, ali i sovjetskih vojnih zarobljenika, Poljaka i pripadnika drugih naroda Evrope.

Logor Aušvic Birkenau oslobodila je 27. januara sovjetska Crvena armija. U borbama za logor poginuo je 231 vojnik a Ujedinjene nacije proglasile su 2005. godine taj dan za medjunarodni Dan sećanja na žrtve holokausta.