Gvantanamo bej 15 godina kasnije

Na današnji dan 2002. godine zatvor Gvantanamo primio je prve zatvorenike, a 15 godina kasnije u njemu se još nalazi 55 ljudi koji mahom ne znaju kada da li će napustiti taj objekat.

Mučenje, nezakonito zatvaranje i štrajkovi gladju bili su samo neki od motiva po kojima je ovaj američki zatvor postao poznat.

Anti-Gvantanamo protesti danas se održavaju u Londonu, Los Andjelesu i Vašingtonu, gde organizacija Amnesti internešnel (Amnesty International) traži da predsednik Barak Obama iskoristi svoja ovlašćenja i pre Trampove inauguracije 20. januara konačno zatvori Gvantanamo.

Zatvorenike i aktiviste zabrinjava činjenica da Gvantanamo i dalje radi uprkos Obaminom obećanju da biti zatvoren, dok je i novoizabrani predsednik Donald Tramp nedavno tvitovao da smatra da preostale zatvorenike nikada ne treba pustiti iz "Gitma" i da ga treba napuniti dodatno "lošim momcima".

Od otvaranja Gvantanama, lociranog u američkoj vojnoj bazi na Kubi, umrlo je devet zatvorenika, od kojih se za sedam veruje da su počinili samoubistvo.

Tokom 15 godina postojanja samo devet zatvorenika je osudjeno za neki zločin. Od 55 zatvorenika koji se i dalje nalaze u Gvantanamu jedan je osudjen, za njih devet sudjenje je u toku, a za 19 je odobreno puštanje na slobodu.

Medjutim, čak ni oni se ne mogu radovati. Potpuno je neizvesno kada će oni biti pušteni, posebno imajući u vidu da su za njih pet odluke o oslobadjanju donete još 2009. godine.

Oni ostaju u neizvesnosti, kao i preostalih 26, protiv kojih nije pokrenut postupak ili zbog nedostatka dokaza ili zbog toga što su dokazi dobijeni mučenjem i iznudom ili zato što za njih nije nadležan nijedan sud.

Kroz ozloglašeni "Gitmo" prošlo je skoro 800 zatvorenika, od kojih su neki podvrgavani mučenju, pa je izmedju ostalog postao sinonim za tehniku mučenja zvanu "waterboarding".

Pored te tehnike, koja podrazumeva polivanje vodom lica zatvorenika prekrivenog krpom, kako bi se izazvao osećaj davljenja, prema rečima onih koji su pušteni, u Gvantanamu su primenjivane i razne druge tehnike: plašenje psima, uskraćivanje sna, zatvaranje nagih ljudi u mračne samice na duge periode.

Studija Avganistanske mreže analičara iz 2016. godine objavila je da su američke vlasti mnoge zatvorenike držale na osnovu veoma tankih dokaza.

"Svako je mogao biti zatvoren. Dokaz je mogao biti čak i beznačajan niz poznanstava  -  zatvorenik je poznavao osobu A, koja je poznavala osobu B, koja je poznavala osobu C, koja je poznavala Bin Ladena...", rekla je autorka izveštaja Kejt Klark (Kate Clark).

Medju zatvorenima bilo je i najmanje 15-oro dece, poput Omara Kadra uhapšenog u Avganistanu kada je imao 15 godina i optuženog da je bacio granatu na vojnika, te Mohameda el Garanija koji je sa 14 godina bio najmladji stanovnik Gvantanama.

Garanija su teretili da se borio za talibane i da je bio član terorističke ćelije Al Kaide u Londonu, uprkos tome što nikada nije bio ni u Avganistanu ni u Engleskoj, a zbog nedostatka dokaza pušten je sedam godina kasnije.

Agoniju preostalih zatvorenika možda najbolje oslikava rečenica Šakera Amera, puštenog 2015. nakon što je 13 godina proveo u Gvantanamu bez optužnice.

"Gvantanamo se rukovodi samo jednim konceptom: kako uništiti ljudsko biće", rekao je Amer u intervjuu RT-u.