Nema povećane učestalosti raka u pritvoru Haškog tribunala

Medicinska istraga koju je sproveo Haški tribunal pokazala je da medju pritvorenicima nema povećanog broja obolelih od malignih oboljenja, nasuprot tvrdnjama bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.

Haški sud danas je preneo zaključak istrage koju su sproveli specijalisti sa kliničkog centra roterdamskog univerziteta Erasmus da "nema dokaza" o povećanom broju malignih oboljenja, "ni o povećanom riziku od raka" medju pritvorenicima u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen).

Konzilijum je utvrdio i da nema potrebe da se istraga dalje sprovodi.

Karadžić je, na statusnoj konferenciji u aprilu prošle godine, izrazio zabrinutost zbog povećane učestalosti malignih oboljenja medju pritvorenicima. Karadžić je tvrdio da je broj obolelih od raka u pritvoru znatno viši od uobičajenog broja obolelih u zemljama bivše Jugoslavije.

Tokom te rasprave i u pismu koje je poslao organima UN, Karadžić je sugerisao da bi uzrok tih oboljenja mogli biti hrana iz plastičnih pakovanja, koja se podgreva u mikrotalasnim pećnicama, i izolacioni materijali u zidovima pritvora.

Karadžićev zahtev da sud o tome sprovede istragu ubrzo je usvojio američki sudija Teodor Meron (Theodor), predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.

Sud je angažovao univerzitetsku kliniku u Roterdamu, koja je formirala naučni tim u kojem su bili: epidemiolog, ekspert za javno zdravlje, epidemiolog za maligna oboljenja, klinički onkolog i biostatističar.

Posle dve posete pritvoru i proučavanja obimnih materijala koje im je dostavio sud, oni su zaključili da su Karadžićeve tvrdnje neosnovane i da je broj obolelih od raka u pritvoru proporcionalno jednak broju obolelih medju stanovništvom zemalja bivše Jugoslavije.

U dokumentaciji koju je sud dostavio stručnom komitetu navedeno je da je, tokom proteklih 20 godina, medju oko 170 pritvorenih zabeleženo deset malignih oboljenja. Komitet je, medjutim, naznačio da, pre nego što se dijagnostikuje, maligno oboljenje uobičajeno može trajati od tri do pet godina, te da se, stoga, ne može zaključiti da su svi pritvorenici oboleli dok su bili u Sheveningenu.