Zemlje kandidati moraju ispunjavati uslove članica EU (VIDEO)

Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović rekao je danas u Beogradu da ne očekuje promene u odnosima Srbije i Hrvatske i da je Hrvatskoj u interesu da se proširenje EU nastavi kao legitiman mehanizam pritiska na zemlje kandidate.

Jović je novinarima u pauzi konferencije o odnosima Srbije i Hrvatske "Hrvatska naš sus(j)ed" rekao da, medjutim, od Hrvatske ili neke druge zemlje ne zavisi da li će uopšte biti proširenja Unije.

On je rekao da se već duže vreme u odnosima Srbije i Hrvatske "ne dešava ništa suviše ozbiljno", odnosno da postoje "neki bolji i lošiji momenti" i da  dugoročno gledano očekuje da će se nastaviti status kvo jer ti odnosi izlaze iz bilateralnog okvira".

Jović je rekao da bi Hrvatskoj bilo u interesu da se proširenje nastavi zbog pritisaka koje bi tako mogla dalje da ostvaruje i dodao da Hrvatsku tu ne radi ništa što je protivno pravilima EU.

"Hrvatskoj je u interesu proširenje EU jer je proširenje postalo instrument pritiskanja zemalja kandidata što je jednim delom bilo i dok je Hrvatska ulazila u EU i u tom smislu je vrlo efikasno kao sredstvo spoljne politike svih zemalja članica", rekao je on.

On je rekao da je Hrvatskoj bilo u interesu da se taj proces nastavi ali da nije siguran da bi joj bilo u interesu da "Srbija udje u EU sutra".

Jović je dodao da Srbija sve dok želi da udje u EU uvek može očekivati odredjene bilateralne uslove bilo od Hrvatske ili neke druge članice EU i da su metode pritiskanja legitimno sredstvo političke akcije.

"Sve dok te zemlje (kandidati) žele biti članice EU, proces ulasku u Uniju ih stavlja u situaciju da moraju ispunjavati one uslove koje zemlje EU postavljaju pred njih", rekao je Jović i dodao da su zemlje kandidati u lošijoj poziciji u odnosu na članice sve dok žele da udju u EU.

On je podsetio da je tako Hrvatska morala da popusti Italiji u vezi sa zaštićenim ribolovnim područjem ili Sloveniji u arbitraži oko granice.

Jović je rekao i da pitanje daljeg proširenja ne zavisi od Hrvatske ili neke druge članice EU.

"Kao što vidimo EU je na samitu u Valeti imala dosta ozbiljnih pitanja sopstvenog identiteta i očekujem da će se možda na sledećem samitu u Rimu krajem marta ove godine otvoriti neka od tih pitanja", rekao je on u pauzi skupa koji je organizovao Centar za spoljnu politiku.