Ukrajina sa nacionalistima ne može u Evropu

Lider poljske vladajuće konzervativne stranke Pravo i Pravda Jaroslav Kačinjski priznao je danas porast tenzija u odnosima Varšave i Kijeva i poručio Ukrajini da ne može u Evropu ukoliko se ne odrekne ukrajinskih nacionalista i tradicije njihove Ukrajinske ustaničke armije koja je tokom Drugog svetskog rata povremeno saradjivala sa Hitlerovim nacistima u borbi protiv Crvene armije i Poljaka.

"Svojevremeno sam dugo razgovarao sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom i rekao sam mu direktno: sa Banderom nećete ući u Evropu. Morate da izaberete. Ili integracija sa Zapadom i odbacivanje UPA ili Istok i sve što uz to ide", kazao je Kačinjski za Gazetu polsku.

Uticajni lider poljskih konzervativaca priznao je da su najnovije tenzije u odnosima Kijeva i Varšave koja je bila glavni advokat evrointegracije Ukrajine donosi probleme za regionalnu bezbednost ali dežurnog krivca našao je u Kremlju.

"Ne bih se čudio kada bi deo probanderovih organizacija finansirao i njima upravljao Kremlj", rekao je Kačinjski.

Gazeti polskoj je kazao da poljski vladajući konzervativci osećaju da ih je Ukrajina izneverila zato što vlasti u Kijevu ignorišu ratne zločine ukrajinskih nacionalista nad Poljacima u Zapadnoj Galiciji tokom Drugog svetskog rata.

"Laži o tome šta se stvarno dešavalo i slavljenje krivaca već je prešlo prihvatljivu meru", kazao je Kačinjski.

Napade na poljske susede u današnjoj zapadnoj Ukrajini tamošnji nacionalisti Stefana Bandere zapoceli su u februaru 1943. godine a kulminacija je bila paralelni brutalni  napad na 150 poljskih sela kojima su pomoć povremeno pružali sovjetski partizani u nedelju 11. jula 1943. godine kada su se Poljaci okupili na misama u crkvama.

Poljski istoričari procenjuju poljske žrtve u tom Volinjskom masakru na oko 100.000,  dok ukrajinski istoričari navode da je u akcijama odmazde koju su posle preduzeli  Poljaci i njihova Zemaljska armija stradalo do 20.000 Ukrajinaca.

Prošle jeseni izašla je u Poljskoj nova knjiga o masakru koji izaziva razdor i izmedju poljskih i ukrajinskih istoričara u kojoj je autor, poljski istoričar Gžegož Motika naglasio sličnost Volinjskog masakra sa zločinima ustaša Ante Pavelića nad srpskim življem.

"Želim da pokažem organizovanu prirodu tih etničkih čišćenja poljskog stanovništva. Pokušavam takodje da pokažem analogiju Volinjskog masakra sa etničkim čišćenjem srpskog življa u Hrvatskoj u vreme Drugog svetskog rata. Postupci ustaša i ukrajinskih nacionalista bili su u mnogome slicni", kazao je Motika.