Žrtve nasilja i porodice nestalih da budu centar političkog dijaloga

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks ocenio je danas da mnoge žrtve rata na Kosovu, posebno raseljena lica, porodice nestalih osoba i žrtve seksualnog nasilja u ratu, još pokušavaju ponovo da izgrade svoje živote, saznaju istinu o sudbini svojih najmilijih i dobiju pristup pravdi.

Muižnieks je na kraju četvorodnevne posete Kosovu rekao da aktuelno političko rasudjivanje nije dovoljno usmereno na potrebe žrtava, što kod njih izaziva osećaj napuštenosti i beznadja, dodajući da je neophodno staviti žrtve i njihova ljudska prava u centar političkog dijaloga, saopštio je Savet Evrope.

Komesar je izrazio zabrinutost zbog činjenice da je 15 godina nakon sukoba 16.500 pripadnika svih zajednica interno raseljeno na Kosovu, dok 20.000 lica koja su interno raseljena sa Kosova u Srbiju, uprkos njihovoj želji, nisu uspela da se vrate svojim kućama.

Prema njegovim rečima, oko 470 raseljenih lica smešteno je u 29 kolektivna centara širom Kosova, uključujući kolektivni centar "Samački dom" u severnom delu Kosovske Mitrovice koji je on posetio. Muižnieks je tokom postete Kosovu razgovarao sa interno raseljenim Albancima koji žive u Šipolu, u okolini Kosovske Mitrovice.

Muižnieks je izrazio zabrinutost zbog loših uslova za život 50 raseljenih lica, medju kojima ima i dece, koji su godinama smešteni u tom centru.

"Niko danas u Evropi ne bi trebalo da živi u takvim uslovima. Ovaj i drugi kolektivni centri moraju hitno da se zatvore i da se pronadje dugoročno rešenje. Štaviše, treba stvoriti adekvatne i sigurne uslove za održivi povratak i integraciju raseljenih lica", naveo je on.

U ovom kontekstu, komesar je naglasio značaj sistemskog evidentiranja, efikasne istrage i krivičnog gonjenja zločina iz mržnje, posebno zločina na nacionalnoj osnovi, koji sprečavaju raseljena lica da uživaju svoje pravo na povratak.

Muižnieks je naveo da je ohrabrujuć podatak da se smanjuje broj raseljenih Roma koji nemaju lična dokumenta, posebno zbog saradnje Kosova i Crne Gore, i ohrabrio je vlasti da nastave da se bave tim pitanjem.

Komesar je naveo da porodice oko 1.600 nestalih lica još čekaju pravdu i istinu o sudbini svojih najmilijih i dodao da je proces utvrdjivanja istine usporen.

Potrebno je pojačati domaću forenzičku ekspertizu, regionalnu saradnju, ali je potrebno obezbediti i lakši pristup arhivama u kojima se nalaze informacije koje bi mogle da pomognu pronalaženju posmrtnih ostataka nestalih lica, rekao je on.

Muižnieks je ocenio da nedostatak efikasnog krivičnog gonjenja teških kršenja ljudskih prava pričinjenih tokom rata pogoršava patnje porodica žrtava i otežava napore za pomirenje i povratak.

On je izrazio žaljenje zbog činjenice da Medjuministarska radna grupa za suočavanje sa prošlošću i pomirenje, koja postoji od 2012. godine, nije dala konkretne rezultate, navodeći da vlasti moraju da se bave pitanjima tranzicione pravde na posvećeniji i sistematičniji način, vodeči računa da se glas žrtava čuje u budućim relevantnim procesima.

Mnogi komesarovi sagovornici na Kosovu izrazili su zabrinutost u vezi sa ozbiljnim nedostacima u kosovskom pravosudju, medju kojima su prekomerna dužina sudskog postupka i nedostatak stručnosti u rešavanju zločina iz mržnje, navodi se u saopštenju SE.

Kako je naveo Muižnieks, potrebe su hitne mera za ispravljanje ove situacije, navodeći da domaći sudovi preuzimaju više odgovornosti, posebno u oblasti ratnih zločina.

Komesar je ukazao na važnu ulogu koju igraju mediji u demokratskom društvu, naglašavajući potrebu da se zvaničnici efikasno pozabave i istraže prijavljene slučajeve pretnji i napada na novinare.

Istovremeno, Muižnieks je naglasio da novinari moraju da poštuju principe etičkog i profesionalnog novinarstva kako bi se izbeglo da nemoralno izveštavanje pogorša postojeće društveno-političke tenzije.