Nikolić poklonio Univerzitetskoj biblioteci fototipska izdanja jevandjelja

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poklonio je danas Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu fototipska izdanja Vukanovog i Marijinog jevandjelja, dok je prepis lista iz Miroslavljevog jevandjelja poklonio Narodnom muzeju.

Nikolić je prepise rukopisa koji se čuvaju u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Petersburgu darovao povodom Dana državnosti, 15. februara.

"Nije Univerzitetska biblioteka jedino mesto koje bi moglo da bude dom Vukanovom i Marijinom jevandjelju, ali sam je odabrao kao prostor koji je namenjen našim studentima, mladim ljudima i njihovim profesorima sa željom da budu u rukama što češće, uvek dostupni, uvek sa jasnim pozivom da radoznalo proučavaju, iščitavaju, tumače, pišu", rekao je Nikolić.

On je kazao da se na dobijanju fototipskog i digitalnog izdanja radilo dve godine i da je cilj da Srbija dobije digitalna izdanja više od 300 srpskih rukopisa koji se čuvaju u biblioteci u Rusiji.

"Dogovorili smo da za naše potrebe urade i digitalizaciju svih srpskih rukopisnih knjiga od kojih većinu nikad nije video niko iz Srbije, a nosioci tog posla su biblioteke potpisnice sporazuma", rekao je Nikolić.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković rekala je da je prepisom 166. strane Miroslavljevog jevandjelja obogaćena riznica srednjevekovnog nasledja.

"Darovani list prenosi nam raskoš ispisanu ćiriličnim pismom", rekla je Borić Brešković.

Upravnik Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" Aleksandar Jerkov rekao je da bi, ako bi ga neko pitao zbog čega je ovaj dan važan, odgovorio: "Ako gradjanstvo ne sačuva sebe i svoje, niko ga drugi neće sačuvati".

Predsednik Srbije je rekao i da na Dan državnosti gradjanima uvek poklanja darove za koje misli da su istinske vrednosti i simbol identiteta, ali da "mediji nisu Bog zna koliko o tome izveštavali".

Marijino jevandjelje, koje je nastalo najkasnije početkom 11. veka,  posebno je zbog toga što je pisano glagoljicom, ali su njegove margine ispisane ćirilicom.

Vukanovo jevandjelje nagoveštava početak epohe raške pismenosti. Pisano je oko 1200. godine u pećinskom manastiru Arhangela Mihaila blizu Raške, a specifično je zbog toga što je sa poslednje strane oguljeno ime naručicioca.

Smatra se da je jevandjelje prvo bilo namenjeno županu Vukanu, ali da je njegovo ime oguljeno, i upisano ime njegovog brata Stefana, nakon što je ovaj preuzeo presto, što, kako je rečeno na svečanosti, predstavlja prvi vid "autocenzure na delu".