Geotermalnom energijom Bogatić će zagrevati osam javnih objekata

Studiju o mogućnostima zagrevanja više javnih objekata u Bogatiću korišćenjem geotermalne energije danas su predstavili prof. dr Dejan Milenić, rukovodilac laboratorije Rudarsko-geološkog fakulteta za geotermalnu energiju i energetsku efikasnost i naučni saradnik dr Ana Vranješ.

Ovom studijom su u potpunosti sagledani resursi tople vode na bušotini BB1 u Bogatiću i njena eksploatacija za toplifikaciju, predložena trasa budućeg toplovoda na bazi hidrograđevinskih istraživanja i na osnovu termotehničkih i mašinskih istraživanja urađeni proračuni efekata energetske efikasnosti i ekonomske isplativosti investicije.

Nenad Beserovac, predsednik Opštine Bogatić podsetio je da su rezervoari geotermalne vode u Mačvi otkriveni pre 35 godina, te da je na osnovu prethodne studije izdvodljivosti pre pet godina projekat zagrevanja javnih objekata toplom vodom predložen za finansiranje iz IPA fondova Evropske unije.

"Posle skoro četiri decenije od kako je na našem području otkriven basen geotermalne energije sa temperaturom vode do 80 stepeni, konačno smo blizu realizacije projekta eksploatacije prirodnog blaga koje je svih ovih godina oticalo u nepovrat. Bušotina BB1 ima kapacitet 25 litara vode u sekundi u samoizlivu, temperature 75 stepeni i raspoložive termalne snage 2,1 megavata. Opština je 2013. godine revitalizovala bušotinu i nakon sprovedenih analiza i merenja dobili smo pozitivne ocene od Ministarstva rudarstva i energetike za finansiranje projekta toplifikacije javnih objekata", rekao je Beserovac.

Na osnovu termalne snage bušotine od 2,1 megavata, dr Ana Vranješ, autor studije predložila je toplifikaciju osam javnih objekata: Predškolske ustanove, Mačvanske srednje škole, Centra za socijalni rad, Opštinskog suda, Opštine, JKP "Bogatić" i Policijske stanice.

"Ovi objekti se sada zagrevaju različitim energentima, na ugalj, drva, lož ulje, struju i instalisana toplotna snaga je 3,03 megavata. Korišćenjem geotermalne energije za zagrevanje je dovoljno 2,1 megavata. Studijom je odabrano indirektno korišćenje geotermalne vode što znači da bi se njena temperatura po proslasku kroz toplotni izmenjivač spustila na 40 stepeni", istakla je dr Vranješ.

Prof. dr Dejan Milenić istakao je da bi predloženi sistem toplifikacije koštao oko 600.000 evra. S obzirom na ekonomsku isplativost, lokalna samouprava bi, smatra on, u što kraćem roku trebalo da izradi projektnu dokumentaciju i krene u realizaciju toplifikacije, koja bi mogla da se završi već ove godine.

Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.
(Kraj OMS poruke)