Poglavlje 35 - od tehničkih do bilateralnih pitanja

Poglavlje 35, koje je premijer Srbije danas označio kao najteže u pregovorima sa EU, namenjeno je rešavanju pitanja koja se ne mogu svrstati u neku od oblasti pravnog nasledja EU, a Srbija neće biti prva zemlja koja kroz ovo poglavlje rešava bilateralna pitanja.

Ono što je za Srbiju specifično je da je pitanje koje se rešava kroz poglavlje 35 toliko značajno da mu je dat status poglavlja od posebnog značaja, u kojem je napredak neophodan da bi se napredovalo u pregovorima u celini, što je slučaj još samo sa poglavljima 23 i 24 o pravosudju, bezbednosti, ljudskim pravima i migracijama.

Zemlje koje su ranije pristupale EU imale su poglavlje Ostala pitanja, s tim što ono nije uvek nosilo broj 35 jer je broj poglavlja bio manji.

Tako je u slučaju 10 zemalja centralne i istočne Evrope koje su pristupile 2004. godine to bilo poglavlje 31, kao i u slučaju Bugarske i Rumunije 2007, dok je u slučaju Hrvatske broj poglavlja povećan pa je u poglavlje o ostalim pitanjima obeleženo brojem 35, kao i u slučaju Srbije.

Za zemlje koje su EU pristupile 2004, 2007. i 2013, ovo poslednje poglavlje služilo je da se urede odnosi sa EU i nekim od evropskih agencija i organizacija u periodu nakon pristupanja, poput upravljanja pretpristupnim fondovima u periodu nakon pristupanja, učešće u Istraživačkom fondu za ugalj i čelik, kao i izmenama koje će nove članice EU doneti Evropskoj centralnoj banci, Evropskoj investicionoj banci i Evropskom razvojnom fondu.

Hrvatska je primer nešto složenijeg poglavlja 35, budući da se u njemu pored tehničkih pitanja našao i takozvani Neumski koridor, odnosno pitanje prolaska kroz Neum koji pripada BiH a "seče" teritoriju Hrvatske.

Hrvatska je u poglavlju 35 obradila i pitanja nastala u pogledu obaveza EU za emisije ugljen dioksida u skladu sa Protokolom iz Kjota, odnosno promene nastale njenim pristupanjem EU.

U pristupanju Bugarske, poglavlje Ostala pitanja bilo je poglavlje broj 31, i u njemu je pored tehničkih pitanja napravljen i dogovor o zatvaranju nuklearke Kozloduj.

Pored toga, i 10 zemalja koje su pristupile EU 2004. ali i Bugarska, Rumunija i Hrvatska ovim poglavljem su regulisale i odredbe u vezi sa zaštitnim mehanizmima u slučaju da se pojave problemi u u nekom ekonomskom sektoru, dok je u slučaju Hrvatske ovim predvidjen i mehanizam u slučaju problema u primeni pravnog nasledja u domenima pravde, slobode i bezbednosti u prve tri godine članstva.

U slučaju Srbije poglavlje 35 će sigurno biti kompleksnije od svih prethodnih slučajeva, pogotovo s obzirom na značaj koji mu je dat , ali i na to da je potebna politička volja i dogovor da bi se uspostavili normalni odnosi.

Sa druge strane, za ovo poglavlje ne postoje unapred zadati uslovi koje Srbija treba da ispuni  –  glavno je da se primene dogovori koji se postignu u dijalogu koji Beograd i Priština uz pomoć EU vode u Briselu. Priznavanje Kosova, bar za sada, nije na dnevnom redu tih sastanaka, a teško bi kao takvo moglo postati zahtev EU, bar za sada kada pet članica Unije nije priznalo nezavisnost Kosova.

Srbija je ovo poglavlje otvorila u decembru 2015.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas predstavnicima EU u Beogradu da je za Srbiju u pristupanju Uniji najteže poglavlje 35 o Kosovu i da Srbija ostaje opredeljena za članstvo u Uniji.