Vodje EU neopozivo za priključenje zemalja Balkana

Šefovi država ili vlada Evropske unije (EU) su u četvrtak u ponoć "ponovo istakli neopozivu podršku" evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana i saopštili da su "razmotrili krhku situaciju na Zapadnom Balkanu koju će i dalje pratiti".

U saopštenju posle prvog dana zasedanja u Briselu, šefovi država ili vlada EU su podvukli da su te krhke prilike na Zapadnom Balkanu razmotrili "u svetlu unutrašnjih i spoljnih izazova s kojima se suočava taj region".

Oni su "naglasili važnost daljeg napretka na putu reformi, uspostavljanju dobrih susedskih odnosa i ostvarivanju inicijativa za regionalnu saradnju u koju će svi biti uključeni".

Evropske vodje su "pozdravile napredak zemalja tog područja i naglasili da EU ostaje privržena i angažovana u svim ravnima u cilju podrške tim zemljama u ostvarivanju reformi i projekata usmerenih ka Evropskoj uniji".

Šefovi država ili vlada su odlučili da na dnevni red zasedanja stave Zapadni Balkan da bi sagledali kako da mnogo snažnijom političkom i svakom drugom podrškom evropskim reformama i putu Zapadnog Balkana ka priključivanju Uniji, zaustave opasno zaoštravanje u delom svojoj sudbini prepuštenom regionu koje preti da ugrozi stabilnost u Evropi.

To su rekli zvaničnici EU uoči zasedanja vodja Unije, pošto je zaključeno da je došlo do "krajnje ozbiljnogi veoma zabrinjavajućeg pogoršavanje odnosa i pretnje sukobima na Zapadnom Balkanu".

Čelnici Nemačke, Austrije i još nekih, posebno regionu susednih članica EU su zatražili da se sagleda kako zaustaviti pogoršavanje prilika na Zapadnom Balkanu kao "prednjem dvorištu" bitnom za stabilnost cele Evrope . Više vlada država članica EU smatra, medjutim, da se samo treba da utvrdi do kojeg stepena reformi ili pregovora o članstvu su došle zemlje kandidati ili potencijalni kandidati za članstvo u Uniji i da se na pridruživanje gleda kao na više "tehnički postupak" pregovora jer ionako nove članice u EU neće biti primljene još za više godina.

Diplomati i analitičari evropskih medija i instituta su uglavnom saglasni u oceni da je na neki način Zapadni Balkan gurnut u stranu i prepušten "povampirenju opasnih istorijskih i etničkih sukoba iz prošlosti".

Kako je ocenjeno, u proteklih nekoliko godina EU je bila veoma zaokupljena ekonomsko-finansijskom krizom, bitkom protiv terorizma, ogromnim problemima ilegalne imigracije, izlaskom iz članstva Velike Britanije i unutrašnjim teškim raskolima oko dalje budućnosti Unije.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je prošle nedelje obišla, kako je rekla "svih šest partnera" na Zapadnom Balkanu i vratila se uz sumnje da će SAD smanjiti zanimanje za taj region, takodje je zabrinuta zbog opasne situacije na tom području i sve većeg uplitanja i nadmetanja moćnih sila izvan Evrope na "šahovskom polju regiona".

U razmeni mišljenja medju evropskim partnerima se odmeravalo i to da li u završnom dokumentu zasedanja vodja Unije pomenuti koje to strane sile koriste od EU delom zapuštene prilike u regionu i nastoje da prodru sa svojim interesima i uplivom.

Nezvanično je rečeno da se ipak odustalo od toga da se prst upre na Rusiju, Tursku ili možda još neku vanevropsku silu, ali mnogim političkim snagama i vladama jako smeta što posebno uticaj Rusije vidno jača na Zapadnom Balkanu, jer se to stavlja i u okvir sveukupnih strategijskih odnosa EU i Zapada s Moskvom.

Ali ako je priključivanje Zapadnog Balkana EU gurnuto u stranu i više nije prioritet, dugo se govorilo o "zamoru od proširivanja", nužnosti da se Unija preuredi i bude sposobna da u neko dogledno vreme uopšte ponovo primi u članstvo neku novu zemlju, onda je jasno, kako navode analitičari u EU, da nije dovoljno samo na rečima podsticati reforme.

Nije dovoljno samo davati nešto namenskog novca, dok samo Srbija i Crna Gora vode pregovore o članstvu, ekonomska i socijalna situacija u regionu uopšte ne ide na bolje, a time i vera u spremnost Unije da prihvati nekog novog člana u svom klubu.