Počeli parlamentarni izbori u Holandiji

Izborna mesta širom Holandije otvorena su jutros, a rezultat glasanja na ovim parlamentarnim izborima očekuje se 
sa nestrpljenjem u Evropi zbog toga što bi mogao da bude indikator snage krajnje desnice pred izbore u Francuskoj i Nemačkoj kasnije ove godine.

U ispitivanjima pred izbore najbolje se kotirao aktuelni premijer Mark Rute sa svojom strankom desnice VVD, dok ga u stopu prati Partija za slobodu krajnjeg desničara Gerta Vildersa.

Rute koji je već dva puta bio premijer, gradjanima je poručio da prave izbor izmedju njega - sigurnog staratelja nacije na putu ekonomskog jačanja zemlje i Vildersa, anti-islamističkog radikala koji ukoliko bi stupio na funkciju ne bi bio spreman da donese teške odluke.

Većinu od 150 poslanika teško da može da osvoji neka partija pošto ankete nijednoj stranci ne daju preko 20 odsto, pa bi vladajuću većinu moglo da čini i pet partija.

Vilders, ekstremno desničarski populista, evroskeptik i protivnik islama koji je dugo vodio u anketama, glasao je okružen medijima i obezbedjenjem na svom biračkom mestu u školi u Hagu.

Ukoliko bi Vildersova Partija za slobodu (PVV) pobedila, imala bi male šanse da učestvuje u vladi pošto je neomiljen kod drugih stranaka. PVV, prema anketama gubi podršku u poslednje vreme, ali je i dalje je vrlo blizu liberalne Narodne partije za slobodu i demokratiju premijera Marka Rutea.

Vilders se zalaže za zatvaranje granica za imigrante iz muslimanski zemalja, zatvaranje džamija i zabranu Kurana. Mada će Vilders teško igrati neku ulogu u vladi, deo njegove platforme su prihvatile i druge partije kako bi privukle njegove glasače.

Poslednji dani predizborne kampanje bili su u senci diplomatske krize sa Turskom zbog odbijanja Holandije da dozvoli da dvoje ministara iz Ankare govore na mitinzima podrške turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

Kriza je pokazala da Rute ne podleže spoljnom pritisku, što mu je donelo podršku gradjana.

12,9 miliona gradjana svoje pravo glasa može iskoristiti do 21.00 čas. Imaju veliki izbor, s obzirom da mogu da glasaju za čak 28 partija.

Komentatori iz inostranstva pažljivo prate holandske izbore kao mogući indikator da li se dalje šitri talas populizma na kojem su Britanci glasali za Bregzit a Amerikanci izabrali Donalda Trampa za predsednika. U Evropskoj uniji se ove godine održava još dvoje važnih izbora - krajem aprila prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, a u septembru parlamentarni izbori u Nemačkoj.

Mada se i u Holandiji spekulisalo o mogućem izlasku iz EU, medju Holandjanima je posle referenduma u Velikoj Britaniji pala podrška za izlazak iz Unije i čak je Vildersova partija smanjila retoriku protiv Brisela dok se fokusirala na pitanje migracija i kulture.

Očekuje se da će Ruteova VVD imati manje poslanika u novom sazivu, dok bi više poslanika mogli dobiti Vildersovi populisti, kao i desničarski Hrišćansko demokratski apel, ali i liberalne demokrate D66 i levičarska Zelena partija.