Na tromedji 3.000 obolelih od boginja, 17 umrlo

Za sada nema opasnosti od pojave epidemije malih boginja u Srbiji ali može da dodje do sporadičnih slučajeva obolevanja u pojedinim okruzima, a ono što se dešava na tromedji Madjarske, Rumunije i Srbije je posledica nevakcinisanja odredjenog procenta populacije, rečeno je danas na konferenciji za novinare u beogradskom Institutu za javno zdravlje "Doktor Milan Jovanović Batut".

Kako je istaknuto, u poslednjih 10 dana nije bilo novih registrovanih slučajeva malih boginja.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić rekao je danas da nema mesta panici i da Ministarstvo prati sve što se dešava u Srbiji i okolnim zemljama.

"Po informacijama koje imamo od Evropskog centra za prevenciju to je oko 3.000 novoobolelih, 17 letalnih ishoda. Sličnu situaciju, zbog nevakcinisanja ljudi imali smo i u Republici Srpskoj u februaru 2015. godine", naveo je Vekić.

On je naveo da pravog leka protiv malih boginja nema i da je zato vakcinacija počela 1971. godine, dok je MMR (morbili, mumps, rubeole) vakcinacija počela 1994. godine.

"Zakonom je predvidjeno da se deca vakcinišu u drugoj i sedmoj godini...Da bismo izbegli bilo kakvu mogućnost javljanja epidemije u odredjenim regionima i oblastima potrebno je da obuhvat vakcinacije bude preko 95 odsto. Zadovoljavajuće je do 90 odsto.", kazao je Vekić.

On je rekao da je u poslednje dve godine obuhvat vakcinacije MMR-om u Srbiji iznosio od 91 do 92 odsto.

"Mi praktično nemamo epidemije, odnosno imamo sporadične slučajeve kao što smo imali verifikovanih sedam  slučajeva u Rasinskom okrugu, što je daleko od bilo kakvih alarmantnih stanja", naveo je Vekić i istakao značaj redovnog vakcinisanja.

On je kazao da Ministarstvo zdravlja svakodnevno prati situaciju kao i da je u poslednjih godinu dana bilo 868 kontrola u 190 domova zdravlja da li su deca uredno pozivana na vakcinaciju.

Na pitanje da li će deca koja nisu vakcinisana moći da se upišu u školu, Vekić je rekao da je za sada taj problem prevazidjen, tako što su lekari uspeli da uvere roditelje u značaj vakcinacije.

Pernile Jergensen iz regionalne kancelarije SZO za Evropu kazala je da ta organizacija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije i institutom Batut pokreće istraživanje o tome u kojim grupama stanovništva je nizak obuhvat vakcinacije i šta je uzrok.

V.d direktora Instituta za javno zdravlje "Doktor Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović istakla je da je vakcinacija jedini pravi lek protiv malih boginja i ponovila da je vakcina besplatna i dostupna.

Epidemiolog tog instituta Dragana Dimitrijević rekla je da u poslednjih 10 dana nije bilo novih registrovanih slučajva malih boginja.

"Pooštren epidemiološki nadzor je na snazi. Stalno se vrše hitne i vanredne revizije kartoteka i pozivaju deca koja nisu vakcinisana ili koja su nepotpuno vakcinisana da se vakcinišu", navela je ona.

Epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Beograd Ivana Begović Lazarević kazala je da je u 2016. godini na teritoriji glavnog grada obuhvat u drugoj godini MMR vakcinom bio 65 odsto, a u toku revakcinacije 91 odsto.

"Ove godine nismo imali laboratorijski potvrdjene slučajeva oboljevanja od ove bolesti. Imali smo prijavljena dva slučajeva sumnje", navela je ona.

Prema njenim rečima, ne postoji uzročno poslednična veza izmedju MMR vakcine i oboljevanja dece od autizma.