CEP: Evropska unija na prekretnici

Danas se navršava 60 godina od potpisivanja Rimskog sporazuma, kojim su postavljeni temelji današnje Evropske unije. Obeležavanje šezdesetog rođendana EU predstavlja povod za pokretanje sveobuhvatne debate o budućnosti ove zajednice.

Nedavno je Evropska komisija sastavila dokument u kojem je iznela više mogućih scenarija budućeg razvoja EU, dok se glavna debata ipak fokusira na dva najreealističnija scenarija.

Jedan scenario predviđa da države koje žele veći stepen integracije to i ostvaruju, ne obavezujući time one države koje to ne žele, a njega zastupaju Francuska, Nemačka, Italija, Španija i sama Komisija. Protivnici ovakvog razvoja događaja ističu da bi se u tom slučaju EU vratila prevaziđenoj logici država-nacija.

Po drugom, države Višegradskog bloka otvoreno preferiraju scenario po kojem bi EU bila fokusirana samo na prioritetne politike i na taj način povećala svoju efikasnost delovanja. Mana ovog scenarija je što bi njemu morao da prethodi dogovor država članica o prioritetnim oblastima, što bi u današnjoj konstelaciji interesa bilo izuzetno teško.

Jedan od najvećiih izazova prisutnih u poslednje vreme je sve veća otcepljenost od ideja i osnovnih vrednosti i sve primetniji nedostatak solidarnosti među državama članicama.

Jaz između upravljačkih elita i građana iz decenije u deceniju sve više raste – s jedne strane, ušuškanih "eurokrata" u Briselu i građana država EU sa druge strane, koji po istraživanjima javnog mnjenja pokazuju sve veću nepoverljivost prema institucijama EU.

To je posebno izraženo u "novim" državama članicama iz centralne i istočne Evrope, gde su najprogresivniji ljudi i pokretači ideja mahom završili u međunarodnim i evropskim institucijama nakon njihovog članstva, što je dovelo do toga da je malo ko od političkih elita u domaćoj sredini ostao da brani i razume osnovna načela na kojima počiva EU, među kojima je međusobna solidarnost. Rastući populizam u državama EU je svakako najvidljiviji neželjeni efekat ekonomske, socijalne i kulturne globalizacije i liberalnog kapitalizma.

"Očekuje se da će 25. marta na samitu u Rimu lideri EU usvojiti zajedničku deklaraciju koja će postaviti temelje za stvaranje kompromisnog scenarija", kaže Sena Marić, viša istraživačica u CEP-u.

Ona navodi da bi taj scenario morao da ponudi odgovore na goruća pitanja  -  Na koji način današnji lideri EU planiraju da prevaziđu probleme otuđenosti građana, percepcije demokratskog deficita, ekonomskih i socijalnih nejednakosti, nedostatka vizije i solidarnosti? Da li EU vidi sebe kao zatvorenu zajednicu ili će joj biti u interesu da se širi na nove članice i da potencijalne nove članice uključi u diskusiju o budućnosti EU? Da li će EU zaista uzeti u obzir i globalne prilike kada bude promišljala o svom mestu i ulozi u svetu?

"Evropska unija je na prekretnici, možda najvećoj od svog osnivanja i hitno pronalaženje rešenja za goruća pitanja je jedini način da se spreči njeno dalje osipanje i gašenje", zaključuje Sena Marić.

Za više informacija o Centru za evropske politike posetite www.europeanpolicy.org

Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.

(Kraj OMS poruke)