Počast stradalima u bombardovanju Beograda

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović položio je danas vence i odao poštu stradalima u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine.

Kako se navodi u saopštenju, Mladenović je najpre venac položio ispred Palate "Beograd", na fontani "Vrelo života", a potom i u porti Vaznesenjske crkve kod granitnog krsta.

On je podsetio da je na tom mestu stradalo 242 Beogradjana, koji su se skrivali u skloništu.

Mladenović je rekao da je važno sećati se stradanja Beogradjana i čuvati ih od zaborava, kako se ono nikada više ne bi ponovilo, iako je Beograd i nakon 1941. godine bombardovan u više navrata.

"Bez objave (rata), nacistička Nemačka je napala Kraljevinu Jugoslaviju i to je bio početak Drugog svetskog rata za našu zemlju. Bombardovanje je odnelo velik broj civilnih žrtava, te je početak rata za nas bio strašan. Poginulo je mnogo ljudi i uništeni su brojni objekti, od zgrada, preko bolnica, do nacionalne biblioteke i državnih ustanova. To je bio težak period za Beograd", naveo je Mladenović.

Mladenović je rekao da je Beograd mnogo puta rušen i ponovo gradjen, ali da novi naraštaji moraju da se sećaju žrtava da se više nikada ne bi ponovila stradanja.

Na spomen obeležje u Karadjordjevom parku, gde se takodje nalazilo veliko sklonište u kojem je poginulo više stotina stanovnika Beograda 1941. godine, venac je položio gradski menadžer Goran Vesić.

Vesić je istakao da je 6. april jedan od najtužnijih u istoriji Beograda, jer je glavni grad tada pretrpeo jedno od najvećih razaranja u svojoj istoriji.

"Prema zvaničnim podacima poginulo je 2.274, a nezvanično više od 4.000 Beogradjana. Uništena je potpuno 621 zgrada, delimično je oštećeno 6.600, stradale su bolnice, crkve, medju kojima i Vaznesenjska, gde je direktno pogodjeno sklonište puno ljudi. Danas smo na mestu u Karadjordjevom parku gde se nalazilo sklonište u kome je zaklon potražilo 192 Beogradjana koji su ubijeni direktnim pogotkom bombe. Uništena je i Narodna biblioteka sa više od 350.000 knjiga, što samo pokazuje da odluka da se bombarduje Beograd nije bila vojno opravdana jer ga je jugoslovenska vlada proglasila otvorenim gradom. To je zapravo bio pokušaj Hitlera i nacističke Nemačke da uništi jedan narod i njegovu kulturu", rekao je Vesić.

On je odao priznanje svima koji su učestvovali u tadašnjoj odbrani grada.

"Danas se sa ponosom sećamo pilota 6. lovačkog puka Vojske Kraljevine Jugoslavije, od kojih je 11 dalo svoje živote za odbranu Beograda. U neravnopravnoj borbi oni su uspeli da sruše 40 nemačkih bombardera i na taj način pokazali kako se voli svoja zemlja. Zato se danas sećamo svih koji su dali svoje živote i želimo da verujemo da nam se ovakve tragedije nikada više neće ponoviti", kazao je on.

Polaganju venaca prisustvovali su i predstavnici Udruženja "6. april".