Žigmanov: Ne zaboraviti zločine nad Hrvatima u Vojvodini (VIDEO)

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov izjavio je danas da se ne smeju zaboraviti "zločini i organizovan progon" vojvodjanskih Hrvata iz njihovih domova koji su se dogodili pre 25 godina.

Žigmanov je u saopštenju povodom godišnjice iseljavanja Hrvata iz sremskog sela Hrtkovci ocenio da je to jedan od najtragičnijih perioda u novijoj istoriji Vojvodine, posebno kada je reč o stradanju Hrvata u Sremu i jugozapadnoj i zapadnoj Bačkoj.

"Bilo je to ne samo vreme straha, nego i etnički motivisanog nasilja i ubistava, koja su bez ikakvog povoda organizovano sprovodjena prema lojalnim gradjanima hrvatske nacionalnosti samo zato što su Hrvati", kazao je Žigmanov.

On je rekao da je zadatak svih političkih i društveno relevantnih hrvatskih institucija i organizacija koje deluju u Vojvodini i Srbiji, da ne zaborave "strahote koje su 1990-ih godina vojvodjanski Hrvati preživeli" i dodao da "zajednica koja ne pamti vlastito stradanje i vlastite žrtve je zajednica koja nema budućnost".

"U politikama suočavanja s prošlošću u Srbiji u potpunosti izostaje rešavanje pitanja proterivanja Hrvata iz Vojvodine. Pravosudna tela nisu pokretala sudske postupke za učinjene zločine, ne postoji ni jedno javno obeležje, a nema ni prikladnog sećanja. Ovi su zločini prećutkuju i na to ne smemo pristati", kazao je Žigmanov.

Po njegovim rečima, proterivanje vojvodjanskih Hrvata započelo je "još 1991. godine u Novom Slankamenu", a dogadjaj u Hrtkovcima u javnosti je prepoznat kao "najeklatantniji i najočigledniji primer".

"Tih se tragičnih dogadjaja podsećamo svakog 6. maja kada je u Hrtkovcima 1992. godine održan miting na kojem je učestvovao i Vojislav Šešelj, kada su pročitana imena sedamnaestoro Hrvata kojima je javno poručeno da se sele. U samo 19 dana, od 10. do 29. juna 1992. godine, proterano je oko 600 hrtkovačkih porodica koje sada žive širom Hrvatske i sveta", kazao je predsednik DSHV.

Žigmanov je rekao da je izmedju 35.000 i 40.000 Hrvata moralo da napusti Vojvodinu zbog pritisaka, a polovina izbeglih se nikada nije vratila u rodni kraj.