U Šapcu ekspanzija jagode

Na području grada Šapca je 1200 hektara pod jagodom. Ekspanzija u gajenju jagode počela je 2008. godine, kada je Grad Šabac, kao meru podrške poljoprivrednoj proizvodnji, uveo subvencije u bušenje dubinskih bunara. Do sada je iskopano 495 dubinskih bunara, a Grad Šabac je u ovu meru uložio blizu 700.000 evra.

"Zahvaljući ovom programu, putnoj infrastrukturi i dobroj ceni jagode, početnih stotinak hektara na teritoriji grada Šapca proširilo se na više od hiljadu hektara. Prinosi i kvalitet jagode povećani su za tri do četiri puta. Zato danas ponosno možemo reći da se u našem kraju proizvodi najviše voća u celoj zemlji. Naša politika u poljoprivredi je vrlo konkretna i vrlo jasna, svaka mera i projekat koji realizujemo za cilj ima da omogući poljoprivrednicima iz našeg kraja da zarade više od posla kojim se bave, kaže zamenik gradonačelnika Šapca Dušan Kostadinović.

Prosečna zarada po hektaru kreće se od 10 do 15 hiljada evra, u zavisnosti od toga kako se jagoda tretira, gaji, čuva, kakve su vremenske prilike... Male količine jagode su pod plastenikom, većina je na otvorenom.
 
Proizvodjači jagode u sezoni maj - jun zarade oko 15 miliona evra. Inostrani kupci sada sa mobilnim hladnjačama dolaze na ovaj teren jer imaju izuzetnu robu i količinu, grade se podhlade i hladnjače za skladištenje ove robe, a važan aspekt ekspanzije u gajenju jagode je i angažovanje radnika za branje. U sezoni jagoda u Pocerini rade "fabrike na otvorenom", jer oko šest hiljada ljudi bude angažovano u ovom poslu.

Bosiljka Veselinović, stručni saradnik u Odeljenju za poljoprivredu, ističe  da Grad Šabac finansira investicije za svakog poljoprivrednika koji kopa dubinski bunar.

"Cena kopanja po dužnom metru je 40 evra. Na konkurs za subvencije za bušenje dubinskih bunara mogu se javiti svi poljoprivrednici sa registrovanim gazdinstvom. Konkurs traje od 1. januara do 31. oktobra 2017. godine. Svako ko je ove godine iskopao bunar, ima pravo da konkuriše za subvencije. Iznos povraćaja je 30 odsto od ukupne investicije, u maksimalnom iznosu od 240.000 dinara, objašnjava Bosiljka Veselinović.
 
Željko Lazarević, poljoprivrednik iz Grušića, na svojih 80 ari pod jagodom u sezoni zapošljava od osam do deset radnika. On kaže da je počeo sa proizvodnjom jagode pre deset godina, a da je vremenom širio proizvodnju.

"Ove godine smo izbušili i dubinski bunar za navodnjavanje jagode, koji nam je bio neophodan. Završili smo ga krajem aprila i koštao je blizu 650 hiljada dinara. Nadamo se subvenciji od Grada, kojom ćemo pokriti deo troškova za kopanje dubinskog bunara. U planu je da dodatno proširimo zasad, jer se proizvodnja jagode isplati, a naročito se isplatila ove godine", navodi Lazarević.



Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.

(Kraj OMS poruke)