Zbližavanje Pekinga i Brisela zbog Trampa

Evropska unija (EU) i Kina će na samitu koji će se održati u četvrtak i petak pokušati da osnaže svoje veze zbog zabrinutosti oko stavova predsednika SAD Donalda Trampa o klimi i trgovini.

Predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije Donald Tusk i Žan-Klod Junker razgovaraće sa kineskim premijerom Lijem Kećijangom u nadi da se ojačaju zajedničke pozicije uprkos stalnim nesuglasicama po pitanju ljudskih prava i slobodne trgovine.

Ovaj samit je posebno važan zbog nedavne ocene nemačke kancelarke Angele Merkel da Evropa više ne može "potpuno da računa" na saveznike u Londonu i Vašingtonu i da se Evropljani moraju boriti za "svoju budućnost" i uzeti "svoju sudbinu u svoje ruke".

Merkel je to rekla posle samita grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja na kojem nije ostvareno jedinstvo zbog odbijanja predsednika Trampa da se obaveže na sprovodjenje Pariskog sporazuma o klimi.

U tom kontekstu bi Peking, kao najveći svetski zagadjivač gasovima staklene bašte, i Brisel mogli objaviti deklaraciju kojom bi podržali sporazum.

Napredak se očekuje i na polju sporazuma o investicijama koji je predmet pregovora od 2013. godine, kineski ministar trgovine Li Čengang je rekao da razlike postoje ali da je pozicija Kine jasna  -  žele sporazum što pre.

Predsednik Evropske privredne komore Mats Harborn rekao je za televiziju Blumberg da Evropa "želi da evropske kompanije imaju pristup kineskom tržištu kao i obratno" i dodao da je Kina ozbiljna u tim pregovorima.

Taj sporazum je od početka godine sve bliži realizaciji zbog protekcionističkih stavova američke vlade.

Na svetskom ekonomskom forumu u Davosu kineski predsednik Si Djinping je govorio u prilog slobodnog protoka robe i kapitala i opisao ih kao "nezaustavljive", i rekao da je globalizacija "nepovratna". Evropljani su te izjave dobro primili a komesarka EU za trgovinu Sesilija Malmstrem je rekla da je Kina "prešla sa reči na dela".

Tačke neslaganja su odbijanje EU da Kini prizna status "ekonomije u razvoju" zbog optužbi za damping u nekim privrednim sektorima, kao što je industrija čelika, kao i kineska "militarizacija" Južnog kineskog mora i pitanje ljudskih prava.

Nevladine organizacije Hjuman rajts voč (Human Rights Watch), Amnesti internešnel (Amnesty International) i druge su od Tuska i Junkera zatražile da pokrenu ta pitanja u razgovoru sa kineskim rukovodiocima.