Sistem za upravljanje otpadom do 2030. godine

Srbija će tražiti od EU da joj dozvoli da izgradi kompletan sistem i infrastrukturu za upravljanje otpadom do najdalje 2030. godine, a za sprovodjenje pojedinih direktiva i dodatni "grejs" period, rekao je danas Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

On je za agenciju Beta, povodom završetka Tvining projekta "Unapredjenje upravljanja opasnim otpadom u Srbiji" rekao da se očekuje da pregovori o poglavlju 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine započnu krajem godine.

"Tvining projekat, koji se sprovodio uz podršku Nemačke i Austrije trajao je dve godine i pomogao nam je da obučimo ljude i napravimo radne verzije propisa u skladu sa standardima EU. Sledi izmena Zakona o upravljanju otpadom koji će postati mnogo stroži", rekao je Vesić.

Dodao je da će Srbija do ulaska u EU morati da zatvori sve deoponije i smetlišta.

Upravljanje otpadom je, prema njegovim rečima, podjednako važno za zaštitu životne sredine kao i za očuvanje prirodnih resursa.

"Umesto što crpimo nove resurse možemo da preradjujemo sekundarne sirovine i da uz pomoć njih proizvodimo električnu i toplotnu energiju i biogas. Često je u otpadu više nekog metala nego u samoj rudi zbog zastarele tehnologije prerade", rekao je Vesić.

Dodao je da su borske reke crvene, a u Prijepolju deponija 'klizi' u reku Lim.

Deponije neopasnog otpada su, prema njegovim rečima u naležnosti lokalnih smouprava i do ulaska u EU Srbija će morati da smanji količinu otpada koji se odlaže na smetlišta, što znači da će deo morati da se preradjuje.

"Radi se studija za lokalne samouprave kako da koriste gradjevinski otpad, a ne da ga bacaju na deponije", rekao je Vesić.

Regionalni centar za preradu otpada u Subotici, prema njegovim rečima, još nije kompletno opremljen jer nema liniju za separaciju i dovoljno kamiona.
 
"Srbija izvozi farmaceutski i drugi opasan otpad koji je produkt industrijske proizvodnje ali i istorijski koji je zaostao u nekim firmama jer nema postrojenja za neutralizaciju", rekao je Vesić.

Dodao je da je dva puta propao pokušaj da se novcem EU napravi postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada kako bi postao neopasan jer ni jedna lokalna samouprava nije dozvolila da se ono napravi na njihovoj teritoriji.

Vesić je istakao da se razmišljalo da se postrojenje izradi na državnom zemljištu ali da je i to neizvodljivo jer lokalne samouprave ne dozvoljavaju transport preko njihove teritorije.

"Tretman opasnog materijala u inostranstvu košta tri-četiri evra po kilogramu a da se preradjuje u Srbiji ne bi bilo skuplje od jednog ipo evra", rekao je Vesić.

Načelnik operativnog sektora III u Delegaciji EU Ričard Maša istakao je da je Srbija vidno napredovala u upravljanju otpadom, ali da je još veliki deo u privremenim skladištima.

"Postoje i nasledjene zalihe opasnog otpada u firmama koje su u stečaju zbog čega će se novim propisima predvideti produžena odgovornost preduzeća za otpad koji su proizvela", rekao je Maša.

On je istakao da je dugoročni cilj Evrope da se razvija cirkularna ekonomija", koja će preradjivati gotovo sav otpad.     

Predstavnik nemačke ambasade Jirgen Šmit rekao je da će se u Srbiji teško razvijati turizam.

"Veslao sam na jednoj reci u Srbiji kroz gomile plastike", rekao je Šmit.