Putin izbegao da kritikuje odluku Trampa o povlačenju SAD iz sporazuma o klimi

Dok su drugi svetski lideri oštro osudili predsednika odluku SAD Donalda Trampa da napusti svetski ​​Pariski sporazuma o klimi, ruski predsednik Vladimir Putin je u petak izjavio da mu neće suditi.

"Don't worry, be happy!" (Ne sekirajte se, budite srećni), rekao je Putin doslovce na pitanje o tome na ekonomskom forumu u Sankt Petersburgu, u Rusiji. On je rekao da sporazum o klimi ionako neće formalno stupiti na snagu do 2021. godine, te države imaju godine i godine da dođu do konstruktivnog rešenja za borbu protiv globalnog zagrevanja.

Za Putina, lidera najvećeg proizvođača nafte u svetu i petog po veličini emitera gasova staklene bašte, ima mnogo razloga da navija za Trumpovo odbacivanje sporazuma o kojem se mukotrpno dogovarala Obamina administracija, a potpisalo ga je 195 zemalja.

Trampov potez ubacuje još jedan klin izmedju Sjedinjenih Država i njihovih tradicionalnih evropskih saveznika, dok svoj stav bliže uskladjuje s Rusijom u podršci fosilnom gorivu, dok odlagže akcije za suzbijanje klimatskih promena.

Dok je Putinova vlada potpisala Pariski sporazum 2015, formalno je odložila ratifikaciju sporazuma za najmanje još dve godine. Ciljevi Rusije za dobrovoljno smanjivanje zagadjenja po sporazumu, medju najslabijim su koje je prihvatila bilo koja zemlja, što u narednim godinama potencijalno omogućava i više emisije gasova koji zagrevaju planetu, a ne manje.

Rusija je obećala da će smanjiti emisiju ugljeničnih gasova za najmanje 25 odsto ispod nivoa iz 1990. i to do 2030. godine što Putinu daje mnogo manevarskog prostora jer je raspad Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih pokrenuo kolaps planske ekonomije, uveliko smanjujući potrošpnju goriva, te i emisiju ugljeničnih gasova narednih godina.

Rusija je takodje insistirala u Parizu da dobije maksimalna potencijalni kredit za ugljenik koji iz atmosfere apsorbuju velike šume ekonomski nerazvijenog Sibira. Po sadašnjim projekcijama, Rusija bi mogla da poveća  emisiju ugljeničnih gasova i da i dalje tvrdi da zadovoljava ciljeve za 2030. godinu.

To je za Putinovu vladu mala ekonomska inicijativa da investira u zelene tehnologije. Ua sada nema velikih vetrogeneratora ili solarnih farmi u Rusiji koja,  kao i SAD, nastavlja da većinu električne energije dobija sagorevanjem fosilnog goriva.

Vladimir Čuprov koji prati rusku energetsku industriju za grupu za zaštitu životne sredine "Grinpis", rekao je da će "čvrstorukaši" u Кremlju biti ohrabreni odlukom Trampa. Ruska ekonomija je veoma zavisna od prihoda od izvoza nafte i gasa.

"Ne postoje pravi plan da se energetski bilans uopšte promeni", rekao je Čuprov koji živi u Moskvi. "Odluka Trampa je signal da se radi kao i obično".

Dok Tramp tvrdi da su dokazi o globalnom zagrevanju delom razradjena prevara, Putin se slaže sa preovladjujućim konsenzusom naučnika da su klimatske promene pokrenute emisijom ugljeničnih gasova koju je izazvao čovek.

"Pritisak na ekosistem raste, i kao rezultat ljudske aktivnosti, i kao rezultat prirodnih procesa, ta pitanja zahtevaju duboko proučavanje, istraživanja i analize", rekao je Putin u petak. "Jasno je da kada radimo na našoj politici, našem inkluzivnom delokrugu rada, moramo biti odgovorni i efikasni".

Ipak, Putin se požalio što je vreme i dalje tako hladno i kišovito u Rusiji, šaleći se da će se ubuduće odgovornost za uticaj globalnog zagrevanja pripisati Trampu.

"Sada za sve možemo okriviti njega i američki imperijalizam", rekao je Putin, smejući se. "Sve to je sve njihova krivica!".