Sejdinović: Većinski centri moći ne brinu za manjinsko informisanje

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović izjavio je da većinski centri moći ne brinu o manjinskom informisanju, jer im ono, kao i same manjine, deluje kao nešto egzotično, a ponekad i neprijateljsko.

"Zainteresovali su se donosioci odluka malo više za manjinsko informisanje tek kada se pokazalo da su posledice ignorantske politike strašne, i da to postaje medjunarodni problem Srbije, da je mnogo manjinskih i višejezičnih medija ugašeno. A i sada, kada su se zainteresovali, nemaju apsolutno ideju šta treba da učine i opet ponavljaju istu grešku, verujući da će to rešiti kroz medjupartijske i unutarpartijske dogovore", rekao je Sejdinović za informativni sajt "Far" iz Dimitrovgrada, koji izveštava na srpskom i na bugarskom jeziku.

Dodao je da se pitanju informisanja na manjinskim jezicima mora prići s velikom pažnjom, jer to nije samo medijsko ,nego i pitanje manjinskih prava koja proističu i iz mnogobrojnih medjunarodnih dokumenata koje je Srbija ratifikovala.

"Donosioci odluka su, medjutim, bili zabavljeni svojim poslovima: Kako pokupovati medije i staviti ih pod kontrolu, kako razviti razne medijske biznise, kako da ovaj klan pobedi onaj klan… a manjinsko pitanje su konstantno ostavljali po strani, kreirajući politiku na liniji Srpska napredna stranka - Savez vojvodjanskih Madjara ili kroz 'dilove' s bošnjačkim liderima. U tim pregovorima stradalo je i manjinsko informisanje, a takozvane male manjine su posebno oštećene", naveo je Sejdinović.

On je ocenio da političari u Srbiji medije doživljavaju kao svoje "PR ispostave", a sve medije koji izveštavaju profesionalno i kritički, "proglašavaju za neprijatelje koje treba uništiti".

"Trebaće, izgleda, mnogo vremena, mnogo godina, da političari shvate da je glavna uloga medija u demokratskom društvu da, profesionalno izveštavajući, budu društveni i politički korektiv i da, u interesu gradjana, kontrolišu vlast. Ako ikada shvate", kazao je Sejdinović.

Dodao je da i dalje smatra da država mora da izadje iz vlasništva u medijima, ali nikako kao sada, kroz "divlju, partijsku kupovinu medija, bez ikakve kontrole i sa puno kriminala".

"Pokazuje se da su mediji koji su uspeli da budu prodati na aukciji praktično samo fiktivno privatizovani, odnosno da se i dalje favorizuju po raznim osnovama od strane lokalnih samouprava. Dakle, svi ciljevi izlaska države iz vlasništva su promašeni, a nije isključeno da ćemo opet prisustvovati i reetatizaciji medija. Grdno greše oni koji misle da je cilj reetatizacije očuvanje medija", upozorio je Sejdinović.

Ocenio je da se proces projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja pretvorio u svoju karikaturu, jer o projektima mahom odlučuju komisije u kojima sede ljudi koji su u sukobu interesa i koji samo sprovode odluke "odozgo", tako što daju novac skoro isključivo medijima bliskim vlasti, pa čak i onima koji konstantno i dramatično krše Kodeks novinara Srbije, "raspamećujući gradjane".

"Konkursno sufinansiranje je još jedna priča o nepoštovanju zakona i o tome kako mi kao država nikada nećemo biti deo civilizovanog sveta ukoliko, za početak, ne budemo poštovali vlastite zakone", rekao je Nedim Sejdinović.