Lutovac: Pre razgovora o Ustavu, osloboditi medije i stvoriti uslove za fer nadmetanje

"Bilo bi normalno da se o važnim pitanjima razgovara sa punom posvećenošću i odgovornošću svih relevantnih aktera, ali iskustvo koje imamo upućuje nas na uzdržanost", ocenio je Lutovac u razgovoru za Betu.

On je ocenio da je vladavina prava u Srbiji danas u dubokoj senci jednog čoveka.

"On se nameće kao vrhovni društveni arbitar u svim sferama društva. Nasuprot tome, nama je potrebna demokratska politička zajednica vladavine prava u kojoj se poštuju ljudska prava i demokratske procedure, u kojoj je svaka grana vlasti efektivno ograničen", naveo je on.

Demokratska stranka nedavno je predstavila neophodne promene Ustava u oblasti pravosudja. Lutovac je naveo da je DS platila političku cenu za neuspešnu reformu pravosudja a da je najbolji način da se DS iskupi i "da punom snagom stane iza reforme koja će unaprediti pravosudje, a samim tim i pokrenuti temeljne promene u društvu".

"Predlog ustavnih promena u oblasti pravosudja koji je sačinio Politički savet DS-a usmeren je, izmedju ostalog, i na otklanjanje političkog uticaja na provosudje. Tim Predlogom predvidjeno je isključenje izvršne i zakonodavne vlasti iz postupka izbora i unapredjenja sudiјa i tužilaca. Takodje, Predlogom je predvidjena konstitucionalizaciјa uslova za razrešenje sudiјa i dosledno garantovanje stalnosti sudiјske funkciјe – ukidanjem prvog izbora na tri godine", objašnjava Lutovac.

On objašnjava da promene predvidjaju da se iz Visokog saveta sudstva izuzmu nosioci političkih funkciјa: ministar nadležan za pravosudje i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine.

Predlogom DS-a se nadležnost za izbor sudiјa isključivo poverava Visokom savetu sudstva, a taј organ bira i predsednike sudova opšte i posebne nadležnosti, po pribavljenom mišljenju opšte sednice toga suda.

"Isključivanjem ovih postupaka iz nadležnosti Narodne skupštine dodatno se depolitizuјe sudstvo. Iz Ustava od 2006. zadržano јe da Visoki savet sudstva odlučuјe o prestanku sudiјske funkciјe. Јemčeći finansiјsku nezavisnost sudstva Predlogom se predvidja da Visoki savet sudstva daјe saglasnost na sudski budžet koјi se ustanovljava u okviru budžeta Srbiјe", rekao je Lutovac.

Kada je reč o Državnom veću tužilaca, koje je pandan Visokom savetu sudstva, DS predlaže da se nadležnost za izbor Republičkog јavnog tužioca, јavnih tužilaca i zamenika јavnih tužilaca, kao i za izbor zamenika јavnih tužilaca u drugo ili više јavno tužilaštvo poverava isključivo Državnom veću tužilaca.

Lutovac ističe da je pored ustavnih promena u oblasti pravosudja nephodno je neke odredbe izbaciti, neke izmeniti ili dopuniti, a neke bi trebalo uneti u Ustav.

"Prilikom ustavnih promena trebalo bi razmotriti i uvodjenje u Ustav institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Takodje, bilo bi važno preformulisati odredbu o potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i uskladiti je sa evropskim standardom", kaže on.

Lutovac navodi i da način opoziva predsednika Republike nije u skladu sa načinom njegovog izbora.

"Potrebno je razgovarati i o tome da se gradonačelnici biraju neposredno i da se opštinama omogući veći prostor za samoupravu. Trebalo bi preformulisati neprimerene odredbe poput one da svako može slobodno da odlučuje o radjanju dece itd... Tu je i set odredbi koji bi se odnosio na Evropsku uniju: od pravnog osnova članstva i prenošenje ustavnih nadležnosti, učešća u institucijama EU, preko važenje prava EU u Srbiji do prava gradjana po osnovu članstva u EU", naveo je on.

Predsednik političkog saveta DS naveo je i da su legitimna pitanja za raspravu su i ona medijski najprisutnija - prembula i broj poslanika u parlamentu.

"Ta pitanja, ako se instrumentalizuju dobijaju potpuno drukčiju svrhu i političku upotrebnu vrednost. Ustavne promene tek su okvir za promenu loše uredjenog društva. Manje je važno koliki ćemo imati broj poslanika od toga da li ćemo se dobiti ustavni okvir za nezavisno pravosudje. Isto tako, za naš odnos prema Kosovu manje je važna preambula od člana 182 stav 2. Ustava gde se nalaže da se uredi suštinska autonomija posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidjenom za promenu Ustava", zaključio je Lutovac.