Samit EU će poručiti: Evropa će štititi gradjane i granice. privredni rast i zapošljavanje

Šefovi država ili vlada zemalja Evropske unije večeras i sutra u Briselu treba da se dogovore o tome kako institucije i odnose medju partnerima u EU preurediti tako da gradjani ponovo veruju da ih Evropa štiti od pogubnih posledica globalizacije, rastućih socijalnih nejednakosti, pogubnih klimatskih promena, nasrtaja islamskog ekstremizma i da stvaranjem moćne evropske odbrane štiti granice od ilegalne imigracije i terorizma.

"Evropa koja štiti", a podstiče privredni rast i zapošljavanje - to je ključno geslo s kojim na samit EU dolazi francuski presednik Emanuel Makron koji je iznenadjujuće brzo uspeo da se s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel dogovori o ponovnom pokretanju "nemačko-francuske osovine" u EU.

Ali tako da ta obnovljena "pokretačka snaga" Unije ne deluje iznad ostalih partnera, već da se u svemu s njima savetuje o unaprad usaglašenim nemačko-francuskim stavovima "kako se ne bi gubilo vreme i energija na sastancima".

O pripremama za samit je francuski predsednik razgovarao s nizom evropskih lidera.

Šef Jelisejske palate će na margini samita u Briselu posebno razgovarati s vodjima "Višegradske grupe" -Poljske, Češke, Slovačke i Madjarske, koje su potpuno odbojne prema rešavanju ključnih problema imigracije, jer odbijaju da prihvate solidarnu preraspodelu izbeglica već prispelih u EU.

Makron ih je upozorio da je reč i o evropskim vrednostima, solidarnosti, jer od posledica navale imigranata trpe naročito Italija i Grčka, a rekao je i da EU "nije samo samopusluga da se uzima novac iz zajedničkog budžeta".

Pravi "Gordijev čvor" za lidere EU je i dalje sve veća navala ilegalnih imigranata iz Afrike, preko Libije u Italiju, što je izazvalo veliku ljutnju Rima koji smatra da ostali u EU ništa ne čine da se to zaustavi, najpre na samim obalama Libije preko koje stižu desetine hiljada imigranata.

"Višegradska grupa" i još neke članice EU, strahuju takodje da će nastati dve kategorije zemalja u Uniji ako Francuska i Nemačka sprovedu očigledno čvrstu odluku da ojačaju zonu evra tako što b ona dobila budžet i neku vrstu ekonomske vlade.

Makron je izazvao veliku pažnju pred samit pažljivo plasiranim velikim intervjuom za nekoliko vodećih listova u EU, u kojem je izneo i analizu i političko uverenje da su uzroci sadašnje velike nestabilnosti koja pogadja Evropu "duboka nejadnakost nastala u svetskom poretku, islamski terorizam, kao i štetne klimatske promene".

Francuski predsednik je jasno zamerio američkom predsedniku Donaldu Trampu da je "veoma nepredvidiv" u odnosima s dosad najvećim strateškim saveznicima u EU, kako kad je reč o klimi, tako i o pitanju odbrambenog savezništva.

EU i SAD se spore i zbog odluke Vašingtona da uvede dodatne sankcije protiv Rusije, dok su Berlin, Beč i Pariz utvrdili da te sankcije teško pogadjaju evropske kompanije u gasnim poslovima s Rusijom, a na mala vrata otvaraju američkim firmama evropsko energetsko tržište.

Makron i kancelarka Merkel su se, po diplomatskim i medijskim izvorima, dogovorili da partnerima u EU predlože i produžetak sankcija Rusiji zbog nesprovodjenja sporazuma Minsk-Moskva o rešavanju ukrajinske krize.

Ipak, Makron je poručio da se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom mora razgovarati jer je, kazao je, "cilj Putina obnavljanje Velike Rusije jer n smatra da je to uslov da njegova zemlja opstane.., a ne teži da oslabi Evropu ili da nestanemo".

Kancelarka Merkel i predsednik Makron će na samitu podneti poseban izveštaj o sprovodjenju sporazuma "Minsk plus" o rešavanju ukrajinske krize i očekuje se da predlože novu inicijativu za rešavanju tog velikog bezbednosnog žarišta u Evropi.

Velika pažnja će biti posvećena utanačenom planu Nemačke i Francuske, koji je dobio podršku više članica, za ujednjačavanje vojnih snaga i ulaganje više milijardi evra u razvoj vrhunske evropske vojne tehnologije i naoružanja.

Evropska komisija je već odobrila milijardu i po evra godišnje za tu svrhu, a cilj je se stvori "stalna struktura vojne saradnje" i, što predlaže posebno Berlin, i neka vrsta generalštaba EU, koji bi konačno delotvorno "uposlio" sada postojeće elitne "borbene grupe" od nekoliko hiljada vojnika, ali s perspektivom da brzo nastanu snage EU za brzo reagovanje, sa više desetina hiljada pripadnika.

U pozivnom pismu za samit EU, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je ocenio da su populističke i demagoške snage u Evropi u uzmicanju, ali je naglasio da "ljudima moramo dokazati da smo u stanju da povratimo nadzor nad dogadjajima koji nas gaze i štaviše užasavaju".

Tusk je pdsetio da su se lideri "još prošle godine dogovorili da će EU zaštititi svoje narode od bezbednosnih pretnji, ilegalne imigracije i nekontrolisane globalizacije, a to moramo sprovesti".

Kao što su upozorili i mnogi drugi lideri EU, i Tusk kaže da je "terorizam najveća pretnja, a najnoviji atentati snažno svedoče o radikalizaciji i ekstremistima koji su kod nas stasali".