Djurović: Zvanične statistike o izbeglicama ne podudaraju se sa statistikom komesara
"Prema zvaničnim statistikama u Srbiji, nijedan azil nije dodeljen u prvih pet meseci 2017. godine. Znači, nikome nije priznat status izbeglice u Srbiji, iako se svakog trenutka u zemlji nalazilo najmanje 6.000 do 8.000 ljudi, medju kojima je mnogo ljudi iz Avganistana, Sirije i Iraka", rekao je Djurović agenciji Beta.
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je ranije da je do sada nešto manje od 120 migranata podnelo zahtev za azil u Srbiji, da je 30 zahteva pozitivno rešeno ali da je samo pet ljudi zapravo odlučilo da ostane u Srbiji.
Djurović je, medjutim, rekao da mnogi ljudi koji dolaze iz Sirije, Irana pa čak i mnogih delova Avganistana beže ne iz ekonomskih razloga već od direktnog nasilja od rata, Talibana, Islamske države i oružanih ekstremista, koji ugrožavaju i njihove i živote njihove dece, i da je to poznato svima koji prate tu situaciju.
On je naveo da je više od 3.000 ljudi izrazilo nameru da traži azil a da je Kancelarija za azil omogućila da se podnese svega 120 zahteva za azil, što je, prema njegovoj oceni, "spor i trom rad i odugovlačenje".
"Tako nemamo ni odgovor na pitanje – ko je od ljudi koji su podneli zahtev za azil izbeglica a ko ekonomski migrant? Ili možda pripada nekoj drugoj kategoriji stranaca? Tim pre, ne vidim odakle informacije i osnov da se tvrdi da niko ne želi da ostane kod nas i da se tako tumače nepotpune statistike", naveo je on.
Djurović je rekao da nije posao komesara da razmišlja i brine o tome kako će i gde ti ljudi otići, već da je njegov posao da se brine gde će ti ljudi koji su sada ovde da budu smešteni i prihvaćeni dok su u Srbiji, kao i da njihov status bude regulisan dok su u Srbiji, jer oni ne mogu da ostanu ilegalno i bez osnova za boravak.
"Takodje me brine što komesar nema odgovor na pitanje šta će ti ljudi u Srbiji raditi tri sledeće godine, dok navodno u Grčkoj ne počnu da realizuju proces prebacivanja u Zapadnu Evropu. Da li komesar misli da treba da ih ostavimo da budu nevidljivi i bez statusa i prava u Srbiji naredne tri godine kao što su sada, u nekom centru na autoputu, daleko van naselja, da sede i čekaju kao vrapci u kavezu, poput na primer kampa Adaševci na benzinskoj pumpi na autoputu prema Hrvatskoj?", upitao je Djurović.
On je naveo da ne vidi kakve veze ima da li je Srbija ekonomski jaka ili ne, i da li srpski gradjani žive lošije od gradjana 24 afričke zemlje, jer to ne može nikako da bude razlog da se bilo kome onemogući neko pravo iz oblasti azilne zaštite.
"To ne može da bude razlog da mi ne omogućimo da azilni i sistem prihvata tih ljudi funkcioniše u Srbiji. Pravo na smeštaj, fer i efikasnu azilnu proceduru, pravo da se odluči o njihovom zahtevu za azil, pravo na lične isprave, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, zaštitu od nasilja, pravo da borave u Srbiji dok im je život ugrožen u zemlji porekla, pravo na slobodu kretanja, osnovno i srednje obrazovanje, kao i ostala ljudska prava su stvari koje su propisane našim zakonom i Ustavom", rekao je Beti Radoš Djurović.
Teme
Novo
