Studija: Svaka treća žena žrtva porodičnog nasilja u Srbiji strada od vatrenog oružja

U Srbiji su od 2012. do 2015. godine 124 žene ubijene u porodičnom nasilju, od kojih 48 vatrenim oružjem, zbog čega je neophodna dosledna primena zakona o oružju i municiji i o sprečavanju nasilja, kao i unošenje rodne dimenzije u vladine politike poput legalizacije oružja, ocenjeno je danas na predstavljanju studije "Zloupotreba oružja i rodno zasnovano nasilje".

Centar za istraživanje javnih politika je saopštio da su učesnici konferencije u Beogradu naveli da je nepoverenje u sposobnost institucija da pruže bezbednost gradjanima jedan od ključnih razloga za posedovanje oružja, ali i razloga zbog kojih žrtve rodno zasnovanog nasilja i dalje retko prijavljuju nasilje. 

Ocenjeno je i da je profesionalno i "senzibilisano" postupanje službenika i službenica institucija u slučajevima rodno zasnovanog nasilja, a posebno onim koji uključuju upotrebu i pretnju upotrebom oružja, "najveće važnosti za jačanje poverenja u institucije".

Učesnici konferencije ukazali su i na potrebu održivosti uspostavljenih funkcionalnih državnih i nedržavnih mehanizama u zaštiti žrtava nasilja u porodici, i omogućavanja stalnog jačanja kapaciteta aktera koji doprinose suzbijanju nasilja i kulture oružja u društvu, posebno u kontekstu realizacije obaveza preuzetih akcionim planovima za pregovore o pristupanju Srbije EU za poglavlja 23 i 24, kao i aktivnostima predvidjenim Nacionalnim akcionim planom za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN "Žene, mir, bezbednost" u Srbiji od 2017. do 2020. godine.

Istraživanje zloupotrebe oružja u rodno zasnovanom nasilju sprovedeno je u okviru projekta "Analiza zloupotrebe oružja i uticaja na rodno zasnovano nasilje kroz gradjansku akciju i javno zagovaranje politika" koga je podržala ambasada Holandije u Srbiji kroz program Matra.