NALED: Kasni izmena Zakona o stečaju i rešavanje problema 50.000 radnika

Kašnjenje u donošenju nove stečajne regulative odlaže rešavanje sudbine više od 2.000 preduzeća i 50.000 radnika i neće pomoći napretku Srbije na Duing biznis listi Svetske banke na kojoj su rangirane zemlje po uslovima poslovanja, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

"U oktobru prošle godine radna grupa za izradu izmena Zakona o stečaju završila je posao i napravila propis koji bi trebalo da unapredi jednu od najkomplikovanijih i najskupljih pravnih procedura u Srbiji, ali ni posle godinu dana ovaj akt nije usvojen u parlamentu", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da razlog što zakon nije usvojen nije poznat ni članovima radne grupe iako su se svi autori složili oko teksta.

Prema informacijama NALED-a, tek krajem jula Nacrt izmena Zakona o stečaju je poslat ministarstvima na mišljenje, da bi sredinom avgusta ušao u skupštinsku proceduru gde se i sada nalazi.

"Tako se i dalje odlaže rešavanje sudbine 2.079 firmi kod kojih je aktivan stečajni postupak i čije je prosečno trajanje dostiglo neverovatnih četiri godine i pet meseci. Čak trećina stečaja traje izmedju pet i osam godina", saopštio je NALED.

NALED je naveo da je neophodno usvajanje zakona jer 50.000 zaposlenih u preduzećima u stečaju i privatizaciji ne primaju zarade.

Zajednička grupa za unapredjenje pozicije Srbije na Duing biznis listi, koju su formirali Vlada Srbije i NALED, dobijala je uveravanja da će nacrt tog zakona biti usvojen pre maja kada Svetska banka pravi presek sprovedenih reformi.

Prema oceni Svetske banke, Srbija je u kategoriji stečaja na visokom 47. mestu medju 189 zemalja, medjutim veliki problem predstavljaju visoki troškovi prolaska kroz proceduru i značajno smanjenje naplate potraživanja, ukazao je NALED.

Svetska banka, kako se dodaje, procenila je da poverioci na sudske takse i druge namete potroše čak 20 odsto sredstava koje im firma u stečaju duguje, a taj trošak je u razvijenim zemljama 9,1 odsto. Poverioci u Srbiji na kraju postupka uspeju da naplate 32,5 odsto potraživanja, dok je u razvijenim zemljama taj procenat oko 73 odsto.

Ključne novine u Nacrtu izmena Zakona o stečaju su, po oceni NALED-a, unapredjena efikasnost i transparentnost postupka, a veliki pomak očekuje se od uvodjenja mogućnosti davanja u zakup stečajnog dužnika kao pravnog lica čime se pruža prilika da nastavi da posluje u okviru svoje delatnosti.

Prema nacrtu zakona poverioci koji imaju obezbedjeno potraživanje moći će da se uključe u rad odbora poverilaca što dosad nije bilo moguće, a u tačno odredenim situacijama i priliku i rok da unovče svoje potraživanje.

Uvodi se i obaveza pribavljanja procene celishodnosti odredjenog načina unovčenja i stečajni upravnici imali bi rok da ponude na prodaju svaki od delova imovine.

NALED je naveo da su u prošloj godini gradjani i privreda potrošili najmanje 34 miliona dinara da bi od ministarstava dobili preciznije tumačenje odredbi raznih zakona. Za svaki zahtev, kako se navodi, potrebno je platiti taksu koja za pravna lica iznosi 12.490 dinara, a za fizička 1.530 dinara.