Trivan: U Srbiji četiri do pet hiljada deponija smeća i 709 lokacija zagadjenog zemljišta (VIDEO)
Poglavlje27
| 24.10.2017
|
access_time
14:05
On je u dijalogu o životnoj sredini i lokalnom razvoju koji je u Beogradu organizovala Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) rekao da su prioriteti u zaštiti životne sredine prečišćavanje voda, rešavanje problema komunalnog otpada, remedijacija zemljišta i pošumljavanje.
"Zaštita životne sredine je pitanje budućnosti i opstanka i više nećemo moći da ne brinemo o njenom očuvanju. Nema života sa zagadjenom vodom i zemljištem", rekao je Trivan.
Dodao je da je voda samo iz dve, od 24 česme u Beogradu, povremeno ispravna za piće i da je nedopustivo da Srbija samo tri odsto vode koristi za piće, a ostatak za razne svrhe što je "nedomaćinsko gazdovanje najvažnijim resursom".
Obraćajući se predstavnicima lokalne samouprave Trivan je rekao da briga o zaštiti životne sredine nije moguća bez njihove pomoći, ali i da je Ministarstvo uvek spremno da pomogne.
"Razvijene zemlje su pre 25 godina bile na nivou na kom je sada Srbija, ali mislim da mi, poučeni njihovim iskustvom, možemo da skratimo taj period", rekao je Trivan.
Srbiji je, prema njegovim rečima, potrebno 300 postrojenja za preradu otpada, a sada ih ima samo 18 od kojih se devet rekonstruiše.
Neophodno je, kako je rekao i 26 regionalnih deponija, a do sada je izgradjeno samo osam od kojih dve nisu u redu.
"Gradjane treba da ohrabrimo da prijavljuju one koji stvaraju divlje deponije, a postavićemo i kamere. Sve lokalne uprave su dužne da obezbede po jednog inspektora za zaštitu životne sredine", rekao je ministar.
On je apelovao na lokalne samouprave da poljoprivrednicima obezbede stručnu pomoć u korišćenju sredstava za zaštitu biljaka jer je, kako je rekao, poljoprivreda najveći zagadjivač i koristi preparate koje je Nemačka izbacila iz upotrebe.
Trivan je rekao da "zeleni" dinar više neće moći da se troši nenamenski, a da lokalne samouprave moraju odmah da razmotre šta su prioriteti u zaštiti životne sredine i rade projekte jer bez njih se ne može koristiti novac iz evropskih fondova.
"Za ulaganja u ekologiju u narednih 30 godina potrebno nam je 15 milijardi evra a oko 53 odsto možemo dobiti od EU", rekao je Trivan.
Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Željko Pantelić rekao je da u 11 opština u Srbiji ne postoji inspektor za zaštitu životne sredine, a da u nekim opštinama o njoj brinu saobraćajni i gradjevinski inspektori.
"Moramo povećati broj inspektora i kazne i tražiti da se prijave procesuiraju jer često zastare, a i kazne nisu visoke", rekao je Pantelić.
Dodao je da je nedavno kažnjena jedna firma zbog neadekvatnog skladištenja hemikalija sa svega 500.000 dinara, a druga sa 300.000 dinara zbog opasnog otpada i čak deset prijava.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić rekao je da Vlada Srbije zaštitu životne sredine smatra "jednim od krucijalnih ciljeva".
"Ulaganje u zaštitu životne sredine utiče na ukupan održivi razvoj, donosi prihod i otvara nova radna mesta jer samo recikliranjem otpada može da se zaradi 1,5 milijardi evra", rekao je Ružić.
Dodao je da gradjevinski otpad lokalne samouprave mogu da koriste za gradnju infrastrukture jer se u Srbiji godišnje stvara 400.000 tona tog materijala.
Šefica Pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU Tanja Miščević istakla je da će Srbija kao pomoć u zaštiti prirodnih resursa od EU dobijati godišnje po 200 miliona evra, a kada postane članica verovatno i 53 odsto od vrednosti projekta.
Predsednik SKGO Darko Bultović rekao je da će se raditi na "kreiranju svesti", obezbedjenju sredstava i izgradnji kapaciteta za zaštitu okoline, a time i javnog zdravlja gradjana.
"Srbija još nije napravila potpun pravni okvir jer nedostaju sekundarna regulativa za zaštitu okoline, finansijska sredstva, strateški i akcioni planovi i kapaciteti za njihovo sprovodjenje", rekao je Bulatović.
KOMPLETAN VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE
