Danas objavljivanje dokumenata o Kenedijevom ubistvu, ne očekuju se odmah velika otrkića

Američka vlada danas će objaviti poslednje poverljive dokumente o ubistvu predsednika Džona Kenedija 22. novembra 1963. u Dalasu, ali se ne očekuje da će odmah biti rešene nejasnoće i brojne teorije zavere koje se pletu oko tog dogadjaja.

Biće objavljene desetine hiljada stranica iz Nacionalnih arhiva SAD za koje se veruje da su poslednji tajni dokumenti u vezi s Kenedijevim ubistvom.

Filip Šenon, bivši novinar Njujork tajmsa (The New York Times) i autor knjige "Okrutan i šokanatan čin: Tajna istorija Kenedijevog ubistva" (A Cruel and Shocking Act: The Secret History of the Kennedy Assassination) kaže da ne očekuje da će biti rešene brojne teorije zavere, medju kojima su i motivi filma Olivera Stouna "JFK" - da je bilo više ubica, da je mafija organizovala ubistvo Lija Harvija Osvalda, ili da su u atentat bili umešani svi počevši od potpredsednika Lindona Džonsona, preko arhitekata Vijetnamskog rata u Pentagonu do gej ekstremnih desničara iz Nju Orleansa.

Šenon je u tekstu za američko izdanje Gardijana (The Guardian) naveo da očekuje da se ipak potvrdi "dobro dokumentovana, dokazana zavera", koja uključuje uništavanje dokumenata i fotografija, kao i ućutkivanje očevidaca s ciljem da se prikrije istina da su vlada i njene službe unapred znale za Osvalda i kakvu pretnju predstavlja po Kenedija.

To je, navodi Šenon, i Centralna obaveštajna agencija (CIA) već priznala u internom dokumentu koji je izašao u javnost 2014. godine. Istoričar iz CIA je priznao da je ta služba učestvovala u "zataškavanju", mada kako je navedeno "benignom", kako bi se sakrili dokazi od Vorenove komisije i potonje vladine istrage.

Zataškavanje je CIA opravdala željom da se istražitelji fokusiraju isključivo na dokaze koji su pokazivali ono što je agencija smatrala istinom - da je Osvald sam ubio Kenedija.

Šenon navodi da su CIA i Federalni istražni biro (FBI) stavili Osvalda pod agresivne mere nadzora u mesecima pre ubistva, kao i da su znale da je razgovarao s ljudima koji su takodje želeli da Kenedi bude mrtav.

Obe agencije su imale dobre razloge da veruju da je Osvald, koji je godinama u marincima vežbao gadjanje, mogao biti opasnost kada Kenedijeva povorka prodje kroz Dalas

Podaci koje su prikupili CIA i FBI o Osvaldu pre Kenedijevog ubistva trebalo da je upale "crveno svetlo" kao pretnja za Kenedija, rekao je bivši direkor FBI-aja Klarens Keli posle penzionisanja. Da je FBI radio na osnovu postojećih informacija, napisao je Keli u memoarima 1987, "bez sumnje JFK ne bi umro u Dalasu i istorija bi imala drugačiji tok".

Šenon navodi da su odmah posle ubistva uspaničeni zvaničnici u CIA i FBI počeli da kriju dokaze o svojim saznanjima o Osvaldu iz straha da bi zbog tih saznanja oni mogli biti okrivljeni za ubistvo predsednika.

Autor knjige o ubistvu Kenedija navodi da će mnogi od 3.100 dosad nikad vidjenih dokumenata otkriti nove detalje o obimu informacija koje su CIA i FBI prikupili o Osvaldu u mesecima i godinama pre ubistva Kenedija. Prethodno objavljeni dokumenti CIA pokazuju da je ta sluižba nadzirala Osvalda još 1959. kada je pokušao da prebegne u Sovjetski Savez.

Mnoge istoričare i istraživače će najviše zanimati dokumenti koji se tiču dogadjaja koji je povezan sa zataškavanjima u CIA i FBI - Osvaldovom šestodnevnom boravku u Meksiku nekoliko nedelja pre ubistva, kada je izgleda pokušao da dobije vizu za Kubu.

Odmah posle ubistva, CIA i FBI su priznali da su upoznati s Osvaldovim odlascima u ambasade Kube i Sovjetskog Saveza u Meksiku, ali su insistirale da nisu imale informacije koje sugerišu da je u Meksiku planirao ubistvo Kenedija, navodi Šenon, ali i dodaje da su kasnije objavljeni dokumenti pokazali da se Osvald tamo sastao s kubanskim i sovjetskim špijunima, medju kojima su bili i stručnjaci KGB-a za ubistva.

Objavljivanje poverljivih dokumenata će biti veliki zadatak za istoričare, ali i mnogobrojne pristalice teorija zavera. Pregledavanje tih dokumenata bi moglo da uzme dosta vremena, a američko izdanje Gardijana napravilo je onlajn formular za svakoga ko pronadje nešto zanimljivo u njima da to podeli s listom.