Abas traži da Velika Britanija popravi štetu nastalu Balfurovom deklaracijom

Palestinski predsednik Mahmud Abas požalio se na Balfurovu deklaraciju iz 1917. godine kojom je podržano stvaranje Izraela i pozvao britansku Vladu da popravi štetu nastalu tim dokumentom, koji je označio "krivcem" za vek palestinskih patnji.

On je to učinio u rubrici mišljenja u britanskom "Gardijanu", u trenutku kada izraelski premijer Benjamin Netanjahu putuje u London na proslavu stogodišnjice Balfurove deklaracije.

Abas je u tom tekstu ponovo potvrdio da priznaje Izrael, ali je upozorio da će Palestinci uskoro početi da traže puna i jednaka prava kao gradjani Izraela. On je naveo da će prihvatiti rešenje sukoba po modelu jedne, a ne dve države - jevrejske i palestinske, o čemu se već pregovaralo.

"Balfurova deklaracija nije nešto što bi trebalo slaviti, sigurno ne dok jedan od naroda na koji je uticala i dalje trpi takvu nepravdu", napisao je Abas.

On je dodao da je "stvaranje domovine za jedan narod dovelo do raseljenja i nastavljenog progona drugog, a danas do duboke neravnoteže izmedju okupatora i okupiranog".

Abas je objasnio da se "ravnoteža mora upostaviti" i da "Velika Britanija ima veliki deo odgovornosti da predvodi na tom putu", a da proslave "moraju čekati na dan kada će svako u toj zemlji imati slobodu, dostojanstvo i jednakost".

Balfurovom deklaracijom - pismom od 67 reči koje je 2. novembra 1917. godine napisao tadašnji šef britanske diplomatije lord Artur Balfur, London je podržao stvaranje domovine jevrejskog naroda u Palestini. Ta deklaracija dovela je, po mišljenju nekih, do dubokog jaza izmedju Izraelaca i Palestinaca koji njena stogodišnjica još više produbljuje, navodi agencija Asošiejted pres.

Balfur je to pismo uputio lideru britanske jevrejske zajednice lordu Lajonelu Volteru Rotšildu, finansijeru.

U njemu je naveo da britanska vlada "gleda sa blagonaklonošću na stvaranje nacionalnog ognjišta u Palestini za jevrejski narod" i da će "uložiti najveće napore kako bi olakšala postizanje tog cilja", ali je napisao i da "treba jasno razumeti da neće biti učinjeno ništa što bi moglo kršiti gradjanska i verska prava postojećih nejevrejskih zajednica u Palestini, ili prava i politički položaj koji Jevreji uživaju u bilo kojoj drugoj zemlji".

Imajući u vidu da je potpisana, Balfurova deklaracija se ne može poništiti, ali se šteta koju je nanela može popraviti, napisao je Abas, ocenivši da će to zahtevati hrabrost, kao i suočavanje s prošlošću, priznanje grešaka i preduzimanje konkretnih koraka da se te greške isprave.

Priznavanje palestinske države u granicama iz 1967. godine, s istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom, donekle bi ispunilo politička prava palestinskog naroda, naveo je Abas, i dodao da je podrškom Londona osnivanju jevrejske domovine "Balfur obećao zemlju (Jevrejima), ne vodeći računa o političkim pravima onih koji su već tamo živeli".

Abas je napisao i da su 1948. godine "cionističke milicije", kako ih je nazvao, proterale više od 800.000 Palestinaca iz njihove domovine i pritom počinile užasne masakre.

"Dogadjaj koji Izrael slavi kao stvaranje svoje države, mi Palestinci označavamo kao najcrnji dan u našoj istoriji", naveo je Abas.

Oni Palestinci koji su ostali u Izraelu izloženi su diskriminaciji, tri miliona njih na Zapadnoj obali pati od "drakonske vojne okupacije", dok je dva miliona stanovnika Gaze "stalno izloženo uništenju", smatra palestinski lider.

Abas je kazao da su Palestinci pre tri decenije priznali državu Izrael, ali da rešenje sukoba po modelu dve države postaje sve više nemoguće i da se približava dan kada će oni prihvatiti jednu državu i nastaviti da teže slobodi.

Netanjahu večeras putuje u London na sutrašnje obeležavanje stogodišnjice Balfurove deklaracije, kojem će prisustvovati i britanska premijerka Tereza Mej.