Izraelska obaveštajna firma se izvinila što je radila za Vajnštajna

Izraelska obaveštajna firma Crna kocka (Black cube) odgovorila je na izveštaje da je radila za osramoćenog holivudskog producenta Harvija Vajnštajna i izvinila se ako je bilo koga povredila.

Magazin Njujorker objavio je da je Vajnštajn iznajmio izmedju ostalih tu kompaniju da locira i sakuplja informacije o glumicama i novinarima koji su pokušali da obelodane njegove decenijske seksualne prestupe.

Zaposleni u Crnoj kocki su se sami reklamirali kao "visoko iskusni i obučeni u izraelskim elitnim vojnim i vladinim obaveštajnim jedinicama".

Sudeći po ugovoru potpisanom u julu Vajnštajn je direktno iznajmio Crnu kocku da spreči originalne izveštaje Njujork tajmsa i Njujorkera o njemu, kao i knjigu glumice Rouz Mekgovan u kojoj detaljno opisuje navodno napastvovanje.

"Kompanija osudjuje svaki akt nasilja, posebno seksualno uznemiravanje", navela je Crna kocka u saopštenju u kome se dodaje da će dati sve zarade iz tog slučaja organizacijama koje podržavaju žrtve seksualnog napastvovanja u Tel Avivu, Londonu i Njujorku.

Kompanija je takodje potvrdila da je njene usluge koristio američki producent, ali je insistirala da nije delovala protiv njegovih žrtava.

Takodje je priznala da nije trebalo da prihvati Vajnštajnov slučaj jer njena politika nije da se bavi slučajevima koji se odnose na seksualno uznemiravanje ili nasilje bilo koje vrste.

"Mi se izvinjavamo ako je neko time povredjen. Sramota je da smo prihvatili taj posao", rekao je član upravnog saveta kompanije Ašer Tišler za Drugi kanal izraelske televizije.

U medjuvremenu je otkriven identitet špijunke koja je radila za Vajnštjna.

Dejli Mejl je objavio da je Stela Pen Pehanak (Pećanac) veteranka izraelske vojske koju je on iznajmio.

Misteriozna špijunka je glumica takodje, rodom iz Bosne i Hercegovine, naveli su izraelski mediji i dodali da je njena baka Zejneba Hardaga pravednica medju narodima koja je spasila jevrejske porodice u Sarajevu za vreme holokausta u Drugom svetskom ratu.

Hardaga je kako navode isti izvori prva muslimanka koja je dobila tu titulu 1984. godine.

Porodica se deset godina kasnije uselila u Izrael.