Životna sredina još nije postala prioritet

Sporo usvajanje propisa u oblasti životne sredine, nedovoljni kapaciteti i finansijska sredstva za njenu zaštitu i minimalno učešće javnosti u tim procesima, neki su od glavnih nedostataka politike Srbije u tom sektoru, ocenjeno je danas u Beogradu na predstavljanju novog godišnjeg izveštaja Koalicije 27.

Tanja Petrović, direktorka organizacije Mladi istraživači Srbije, jedne od članica Koalicije 27, istakla je formiranje Ministarstva zaštite životne sredine kao najznačajniju promenu u proteklih godinu dana, ali je dodala da životna sredina i dalje nije prioritet Vlade.

"Osnivanje Ministarstva daje nadu da će životna sredina konačno izaći iz senke drugih sektora", izjavila je Petrovićeva na predstavljanju izveštaja "Poglavlje 27 u Srbiji: još uvek u pripremi" u Domu omladine.

Ona je kazala da je u izveštaju, koji se odnosi na period od novembra 2016. do septembra 2017. godine, ocenjeno da je napredak u toj oblasti bio usporen zbog izbora koji su, iako predsednički, sa sobom nosili i rekonstrukciju Vlade.

Otvaranje pregovaračkog poglavlja 27, iako više puta najavljivano, ostalo je bez precizno utvrdjene dinamike, rekla je Tanja Petrović i dodala da "izrada pregovaračke pozicije teče uz minimalno učešće javnosti".

Kada je u pitanju Zeleni fond, ona je rekla da je više od 90 odsto sredstava opredeljeno za reciklažnu industriju, a oko 10 odsto za saniranje štete nastale u životnoj sredini u vanrednim situacijama.

"Potvrdjene su naše bojazni da sva sredstva prikupljena u Zeleni fond neće biti vraćena u životnu sredinu", izjavila je Petrovićeva, dodajući da je taj fond ostao "budžetska linija sa ograničenim efektima" i da će teško biti uspotavljena javna kontrola nad tim sredstvima.

Ona je ocenila da će, ako u budžetu za 2018. godinu ostane slična situacija kao ove godine, Srbija imati "ministarstvo za reciklažu, što nikome nije bio cilj".

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić izjavio je da treba doneti još dva podzakonska akta da se završi proces formiranja fonda.

Vlada je osnivanjem Ministarstva zaštite životne sredine preduzela prvi korak, rekao je Karić i dodao da je pritisak organizacija civilnog društva bio od presudnog značaja da javnost i donosioci odluka prepoznaju potrebu za posebnim ministarstvom.

Jedan od prioriteta Ministarstva, naveo je Karić, jeste istorijsko zagadjenje.

"Pokušavamo da podignemo zelenu industriju, zaboravljajući da ne možemo da krenemo dalje dok ne raščistimo sav svoj nered", rekao je Karić, dodajući da su drugi prioriteti instrumenti finansiranja i upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji za pitanja životne sredine Antoan Avinjon ocenio je su najveći izazovi u oblasti životne sredine u Srbiji poboljšanje kvaliteta vazduha, reorganizacija i veća efikasnost Ministarstva, upravljanje otpadnim vodama i bolja zaštita biodiverziteta.

Avinjon je rekao da EU podržava gradjane i Vladu Srbije da poboljša ekološko stanje, ali da shvata da je za države u procesu pristupanja Uniji teško da dostigne visoke evropske standarde.

"Zato imamo prelazni period u kojem će zemlje kandidati zajedno sa EU raditi na približavanju tim standardima", kazao je Avinjon, dodajući da čak i članice Unije mogu da budu kažnjene ako ne primenjuju sve standarde i direktive u oblasti životne sredine.

Avinjon je podsetio da su lideri Nemačke i Francuske više puta ponovili da žele da EU postane predvodnica u borbi protiv klimatskih promena, verujući da je neophodno voditi računa o životnoj sredini koju će gradjani Evrope ostaviti deci i unucima.

Istakavši da ekologija nije suprotstavljena ekonomiji, Avinjon je rekao da se EU zalaže da se udruže industrija, socijalne i ekološke teme i da je potrebno angažovati brojne stručnjake kako bi se proizvodnja povećala, a smanjio uticaj na životnu sredinu.

U izveštaju Koalicije 27 navodi se da se propisi u oblasti životne sredine ne usvajaju predvidjenom, a još manje neophodnom dinamikom, da se se taj proces često odvija daleko od očiju javnosti i ne uključuje sve zainteresovane strane, a usvojeni propisi u praksi se često sprovode na neadekvatan način.

Ocenjuje se i da negativnoj situaciji dodatno doprinose nedovoljni kapaciteti za nadzor, poput manjka kapaciteta inspekcijskih službi.

Takodje se za životnu sredinu ne izdvaja dovoljno finansijskih sredstava a izdvojena sredstva za tu namenu često se nenamenski troše ili se čak vraćaju neutrošena u budžet, dodaje se u izveštaju.