Hina: Vučić alfa i omega političkog odlučivanja

Većina dogadjaja po kojima će se u Srbiji pamtiti 2017. godina dominantno je vezana uz ime samo jednog čoveka - čelnika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i već osam meseci novog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ocenjuje danas agencija Hina.

Vučićeva politička, a nadasve medijska dominacija i kontinuirano poverenje birača omogućili su mu da na predsedničkim izborima u aprilu svoju političku moć preseli iz kancelarije premijera u fotelju šefa države. Iako je dužnost predsednika više protokolarna, pobedom na izborima s političke scene je eliminisao jednog od svojih stranačkih i političkih mentora Tomislava Nikolića, dodelivši mu dužnost šefa do tada nepostojećeg Nacionalnog saveta za saradnju s Rusijom i Kinom, navodi hrvatska agecnija.

Dolaskom na čelo države, Vučić je praktično pokrio obe dužnosti, ostajući alfa i omega političkog odlučivanja, mada je mandat na čelu izvršne vlasti poverio Ani Brnabić (41), koja je tako postala prva premijerka u istoriji Srbije i prva deklarisana lezbejka na čelu vlade.

Njena stvarna uloga i autonomija u izvršnoj vlasti za mnoge je u srpskoj političkoj javnosti upitna, ocenjuje Hina i dodaje da je izborom Brnabić za premijerku promenjen dominatno konzervativni imidž Srbije u svetu, ali ne i u suštini negativan odnos većine gradjana prema LGBT populaciji.

U retrospektivi dogadjaja u 2017. godini u Srbiji Hina navodi da je Srbija na ekonomskom planu uspela da stabilizuje javne finansije i time osetno smanji projekcije deficita u budžetu za 2018, ali da se nisu u potpunosti ostvarile prošlogodišnje optimističke prognoze.

Srbija se na izmaku 2017. suočava i spoznajom da su neostvarive prognoze iz marta 2014. kada je, preuzimajući vladu, tadašnji premijer Aleksandar Vučić govorio kako će "za dve, a najduže četiri godine" gradjani osetiti blagodeti teških reformi i već 2018. spremno stati pred ulazna vrata EU, piše Hina.

Agencija dodaje da je na putu evrointegracija Srbija u medjuvremenu samoj sebi postavila prepreke ili ih nije dovoljno brzo i efikasno preskakala, i podseća na primedbe iz EU da "Srbija mora da ostvari napredak u nezavisnosti sudstva, slobodi izražavanja, medijima, pravima nacionalnih manjina, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući i pranje novca".

Kada jer reč o spoljnoj politici, Hina navodi da je Srbija i u 2017. spoljnu politiku temeljila na agendi evrointegracija, ali nastojeći da održi što čvršće političke i privredne veze s Rusijom i Kinom, a nešto manje uspešno i sa SAD.

Godinu na izmaku obeležila je trodnevna poseta predsednika Vučića Moskvi, odakle se vratio s nekoliko povoljnih vesti - piše Hina i dodaje da je izvesno da će Rusija u medjunarodnim odnosima nastaviti da drži stranu Srbiji kada je reč o Kosovu i da je spremna kao posrednica da sedne za pregovarački sto ako kosovski Albanci uspeju u pregovore s Beogradom da uključe SAD.

Kosovo, kako god se nastavio dijalog, Srbiji i dalje ostaje "kamen u cipeli" na putu ka EU, jer Brisel sve glasnije uslovljava Beograd da s Prištinom postigne i do kraja 2019. potpiše "pravno obvezujući sporazum" a za sada nema naznaka što bi taj dokument zapravo značio i odredjivao u medjusobnim odnosima.

Beograd ima mnogo šta da popravi i u vezama s ostatkom regiona jer se, pre svega sa Sarajevom i Zagrebom, odnosi u poslednje vreme svode na toplo-hladno i stalne napetosti. Zato je teško naći dovoljno neoborivih argumenata da je Srbija stub stabilnosti u regonu što njeni najviši dužnosnici često potenciraju u medjunarodnim kontaktima, ocenjuje Hina.

Hina podseća i da Srbiju na proleće 2018. čekaju važni izbori – za Skupštinu Grada Beograda i gradonačelnika, koji će biti svojevrstan test za Vučićeve naprednjake i vladajuću koaliciju jer aktuelnu gradsku vlast prate brojne afere i ima mnogo argumenata koji nisu na strani sadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog i njegovih saradnika.

Agencija ocenjuje da je neporecivo da Vučić i koalicija predvodjena naprednjacima sada imaju suverenu vlast u parlamentu i većini opština i gradova Srbije, ali i dodaje da im to i nije naročito teško jer nasuprot sebe imaju posvadjanu, tromu i bezidejnu opoziciju, dodatno marginaliziranu i osporavanu u provladinim medijima.

U svakom slučaju, Srbija će i na domaćem i na medjunarodnom planu imati brojne izazove – od dalje stabilizacije javnih finansija, procesa evrointegracija, dijaloga o normalizaciji s Kosovom do popravljanja odnosa s Zagrebom i Sarajevom pa je, po svemu sudeći, čeka bar jednako teška godina kao što je bila 2017, ocenjuje Hina.