Udruženje gradjana traži odgovor gradonačelnika o sudbini Beogradskog hipodroma

Udruženje građana "Hipodrom u (Beo)gradu" je večeras saopštilo da je zabrinuto zbog saznanja vezanih za sudbinu Beogradskog hipodroma, o čemu traži odgovore gradskih vlasti.

Udruženje je poslalo pisma JP "Hipodrom Beograd", Skupštini grada Beograda, gradonačelniku Siniši Malom i gradskim zvaničnicima Goranu Vesiću i Milutinu Foliću, kao i JP "Direkcija za gradjevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda", u kojima traži da se razjasne sporna pitanja.

U pismu se ocenjuje da su "godine raznih obmana javnosti, praznih obećanja, različitih uspešnih i neuspešnih odlaganja rešavanja nagomilanih problema raznih dosadašnjih uprava, ostavljale samo veći čemer i pustoš na prostoru najstarijeg sportskog objekta" Beograda.

Uz to je u budžetu Grada za 2018. godinu za rekonstrukciju tribine Hipodroma, koja je izgorela pre 18 godina, predvidjeno 100.000 dinara - koliko je bilo i ove godine, "što nije ni izbliza dovoljno" da se tribina popravi, a ostaci njene konstrukcije iz godine u godinu sve više propadaju, konstatuje Udruženje.

Ugovor o korišćenju zemljišta koji je JP "Hipodrom Beograd" potpisalo sa Skupštinom grada Beograda 1988. godine, a koji ističe naproleće, nije produžen, niti je predvidjen kao tema bilo kojeg zasedanja, piše u pismu.

"Za pobedničko rešenje sa arhitektonsko-urbanističkog konkursa za plan uredjenja šireg područja Hipodroma više od tri meseca nije doneta nijedna zvanična odluka u Skupštini Grada, niti je naručilac konkursa - JP 'Direkcija za gradjevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda' u tom periodu izdao bilo kakvo saopštenje" o tome, navodi Udruženje.

"Ipak, postavlja se pitanje da li je arhitektonsko-urbanističko ono što će rešiti svakodnevne probleme Javnog preduzeća 'Hipodrom Beograd' i korisnika usluga koje ono pruža? Ako jeste, zbog čega ono nije usvojeno? Zbog čega nije dostupno na uvid gradjanima?", piše u pismu.

Udruženje smatra da je na delu "samo kupovina vremena i smirivanje zainteresovane javnosti, koja želi da Hipodrom ostane tu gde jeste", a da ne postoji "stvarna odluka gradskih čelnika da Hipodrom obnovi i omogući mu se održiv razvoj s postojećom namenom, po ugledu na sva trkališta svetskih i evropskih metropola".

Udruženje "Hipodrom u (Beo)gradu" je neprofitna grupa stručnjaka, entuzijasta i drugih građana koja smatra da Beogradski hipodrom, kao najstariji sportski objekat u Srbiji, treba da ostane tu gde jeste i da i dalje bude ono što je bio 103 godine - trkalište i centar konjičkog sporta Srbije i regiona.

Trke su se na Beogradskom hipodromu održavale i tokom ratova, a ova, 2017. godina je prva da trka nije bilo, ne računajući tri trkačka dana koja je organizovala jedna grupa entuzijasta.

Hipodrom je zelena oaza Beograda, zaštićeni spomenik i jedino mesto gde gradska deca mogu da stupe u neposredni kontakt s konjima, navodi Udruženje.

Udruženje smatra da je Beogradski hipodrom sistematski uništavan zbog nečijih ličnih interesa, i doveden na rub egzistencije, a "na mala vrata" se sprovodi ideja o izmeštanju, čak i o ukidanju tog objekta, starijeg i od londonskog Vimbldona.

Više od 7.500 ljudi je potpisalo peticiju Udruženja "Hipodrom u (Beo)gradu" za očuvanje Hipodroma, kao simbola Beograda i Srbije, da "Hipodrom kraj Careve ćuprije ostane u Beogradu, u celini s Topčiderom i Košutnjakom, da sačuvamo i tradiciju, istoriju, sport i zelenu oazu grada, da ostavimo svojoj deci sve to sto su nama ostavili naši preci", piše u saopštenju.