DW: Evropska perspektiva za Zapadni Balkan ne sme biti fatamorgana
Frankfurter algemajne cajtung piše da "postoje (geo)politički i drugi razlozi da se balkanske zemlje vežu za EU i jednom prime" ali i dodaje da se "u priči o tome velike prepreke i troškovi koji očekuju neto-platiše ne smeju prikazivati manjim".
List navodi i da "kada Evropska komisija u svojoj Strategiji za Zapadni Balkan piše da bi Srbija i Crna Gora 2025. mogle biti zrele za članstvo, to je smela prognoza".
FAZ dodaje da će "zemlje Zapadnog Balkana kada budu završile pripreme za članstvo, za sobom (morati) da imaju enormnu transformaciju države, privrede i društva ali će i tada još uvek postojati veliki jaz izmedju njih i EU".
Handelsblat piše da "Rumunija i Bugarska na tužan način svedoče o tome kuda može da vodi preuranjeno članstvo u EU".
"Te dve zemlje su primljene 2007. i nisu bile pripremljene. To se i danas sveti. Pominjanje konkretne godine za prijem u EU nije ništa drugo do politički nemar koji bi Evropu mogao skupo da košta", dodaje list.
Folksštime ocenjuje da su Beograd i Podgorica vrlo daleko od kriterijuma iz Kopenhagena za prijem u članstvo ali je EU važnije nešto drugo. "Evropska perspektiva, koja je stalno nudjena zemljama Zapadnog Balkana, ne sme biti fatamorgana. Inače će se Srbija orijentisati prema svom tradicionalnom savezniku Rusiji. A u Briselu se toga najviše pribojavaju", piše list.
Na temu proširenja EU radio Dojčlandfunk je objavio razgovor sa austrijskim političarom Hanesom Svobodom koji je rekao da se već dugo razmišlja o proširenju koje je obećano. "Jer, ne možemo da kažemo da se u Hrvatskoj svet završava pa da onda ponovo počinje u Grčkoj ili Bugarskoj, već moramo voditi računa i o prostoru izmedju tih zemalja", rekao je.
On je medjutim dodao da je pitanje da li je predložena strategija najbolj i da je prioritet koji se daje Srbiji i Crnoj Gori nešto što će druge da omete. "Mislim, na primer, na Albaniju, koja se baš u poslednje vreme vrlo potrudila da postigne napredak. Ja sam zamišljao nešto drukčiju strategiju, ali u principu se uvek govorilo da ne smemo dozvoliti da u Evropi nastane crna rupa koju će drugi popunjavati svojim zamislima", rekao je Svoboda, prenosi DW.
Prema Strategiji za Zapadni Balkan sve zemlje regiona imaju jasnu evropsku perspektivu, ali se postavlja pitanje šta je sa reformama, ocenuje nemačka agencija DPA dodajući da su glavni partneri Zapada u regionu često problematični moćnici koji su dugo na vlasti.
U analizi situacije na Zapadnom Balkanu, koju prenosi Dojče vele, ocenjuje se da "postoje dva veoma različita sveta" - s jedne strane su lideri EU... koji zbog mnogih navodnih reformi.... pristupanje Srbije Uniji smatraju mogućim čak i pre 2025, dok su sa druge strane veliki delovi civilnog društva koji se žale da su demokratski nedostaci, pritisak na medije i pravosudje, danas gori nego u ratnim devedesetim.
Opisujući situaciju u Crnoj Gori, DPA navodi da "mala jadranska zemlja" pregovara sa Briselom skoro šest godina i da je sa otvorenih 30 od ukupno 35 poglavlja, najdalje odmakla u procesu pristupanja EU, ali je unutrašnjopolitička situacija krhka.
Polovina opozicije već dugo bojkotuje parlament protestujući zbog decenijske dominacije Mila Djukanovića koji je godinama "sa samo nekoliko kratkih izuzetaka ili predsednik ili premijer Crne Gore" i koji "sa par prijateljskih porodica vodi državu kao da je njegovo vlasništvo", navodi se.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je takodje čitavu malu večnost u politici: dugogodišnji velikosrpski nacionalista i opozicionar, pa šef vlade, a danas predsednik, vatreni Evropljanin, piše DPA i dodaje da u Vučiću Zapad vidi svog najvažnijeg partnera i oprašta mu sve nedemokratske poteze kod kuće, samo ako ne provocira nove sukobe.
DPA navodi da su i u BiH omiljeni partneri Brisela takodje decenijama na vlasti, poput muslimanskog lidera Bakira Izetbegovića koji kao i lideri Srba i Hrvata u BiH, već dugo zamajava EU obećavajući reforme.
Veoma slično je i u drugim zemljama koji žele članstvo u EU, kao što su Albanija, Makedonija i Kosovo. Svadje, blokade, bojkot i korupcija najvažniji su pojmovi njihove unutrašnje politike. Svih šest potencijalnih kandidata uključeno je u desetine graničnih sporova, ocenjuje DPA.
Po oceni eksperata, u svakoj zemlji Jugoistočne Evrope stranke su "bog i batina", niko ih ne kontroliše, a one vladaju svakom oblašću privrede i društva, medijima i pravosudjem, podstiču profesionalne i preduzetničke karijere, ili ih uništavaju, navodi se u analizi.
Agencija dodaje i da zapadne diplomate ponekad i same uvidjaju koliko su problematična ta njihova partnerstva sa moćnim ljudima na Balkanu ali pravdaju te veze činjenicom da je opozicija u tim zemljama rascepkana, posvadjana i često organizaciono nesposobna pa jednostavno nemaju drugog partnera za razgovor.
