Istraživanje: Da su izbori održani 1. marta, lista SNS osvojila bi 44, 1 odsto

Statistička procena rezultata beogradskih izbora je takva da bi 1. marta samo četiri stranke ili liste sa 95 odsto sigurnosti prešle cenzus dok još četiri liste imaju takav rezultat da imaju šanse da dodju do cenzusa, pokazuje najnovije istraživanje Ipsos stratedžik marketinga sprovedeno od 28. februara do 1. marta na teritoriji Beograda.

Male šanse da preskoče manjinski cenzus od 0,9 odsto imaju dve od osam lista pokazuje istraživanje na kombinovanom slučajnom uzorku od 2.000 ispitanika.

Da su izbori održani 1. marta, lista "Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd" dobila bi 44,1 odsto glasova (donja granica 41,2, gornja granica 47,0), lista "Dragan Djilas - Beograd odlučuje, ljudi pobedjuju" 13,4 odsto (donja granica 11,4, gornja granica 15,4) a lista "Aleksandar Šapić - Gradonačelnik" 7,9 odsto (donja
granica 6,3, gornja granica 9,5).

Lista "Ivica Dačić – SPS, Dragan Marković Palma – JS" osvojila bi 5,8 odsto glasova (donja granica 4,4, gornja granica 7,2), izborna lista "Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka" četiri odsto (donja granica 2,9, gonja granica 5,1) kao i lista "Ljubiša Preletačević BELI – Zato što volim BELOVGRAD" (donja granica 2,9, gornja granica 5,1).

Listu "Dosta je bilo i Dveri – Da ovi odu, a da se oni ne vrate" podržalo bi 3,9 odsto birača (donja granica 2,8, gornja granica 5,0), listu "Da oslobodimo Beograd – DS, SDS, NOVA I ZEP – Zeleni" 3,9 odsto (donja granica 2,8, gornja granica 5,0), a Inicijativa Ne davimo Beograd - Žuta patka 2,7 odsto glasova (donja granica 1,8, gornja granica 3,6).

Ostale liste dobile bi ukupno 8,3 odsto glasova (donja granica 6,7, gornja granica 9,9), a procena je da bi nevažećih listića moglo da bude dva odsto.

Da su izbori za gradsku skupštinu održani 1.marta, ocena je da bi izlaznost bila oko 860.000, odnosno 54 odsto od broja upisanih birača.

Statistički interval za ocenu izlaznosti je izmedju 51 i 57 odsto, odnosno izmedju 810.000 i 910.000 uz napomenu da Beograd, kao i cela Srbija, ima značajan broj ljudi koji imaju dokumenta sa adresama u glavnom gradu, ali žive mahom u inostranstvu. Anketa je radjena samo sa onima koji su prisutni u zemlji kao
realno raspoloživim biračima.

Ocena je i da je veliki broj lista i novoformiranih koalicija stvorio nestabilnost i nesigurnost biračkog opredeljenja na strani opozicije, koja se ogleda u relativno niskoj sigurnosti opredeljenja i motivisanosti da se na izbore izadje.