Normalizacija ekonomskih odnosa Srbije i Kosova - Politika i dalje čuva rampe

Privrednici da su se pitali odavno bi bili normalizovani odnosi izmedju Srbije i Kosova i sada bi se eventualno razgovaralo o finom uskladjivanju propisa, kako bi bile onemogućene bilo kakve barijere u poslovanju. Ali, politika i politički ciljevi vlasti u Beogradu i Prištini i dalje diktiraju tempo normalizacije odnosa, zbog čega kamioni više od 15 sati čekaju na administrativnim prelazima, pisma iz Srbije do Kosova putuju preko Beča, a cigarete prvo moraju da stignu do Albanije da bi bile dopremljene na Kosovo. Zbog toga firme i sa jedne i druge strane imaju nepotrebne troškove i ostaju bez tržišta koje im je bukvalno pred vratima. U takvoj situaciji najbolje prolaze oni koji se bave nelegalnim poslom i kriminalom, pa se procenjuje da se oko 50 odsto poslova na relaciji Srbija-Kosovo odradjuje u "sivoj" ili "crnoj" zoni.

Analize ekonomskog i zakonodavnog okvira za poslovanje izmedju Srbije i Kosova pokazuju da je ostalno mnogo nerešenih pitanja i rampi za slobodan protok ljudi i robe. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose je tu situaciju slikovito opisao, navodeći da je proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova „more bez obala i svetionika“ i da se ne mogu normalizovati odnosi Srbije i Kosova, a da se ne normalizuju samo Kosovo i Srbija.

Ekonomska saradnja Srbije i Kosova za sada se uglavnom svodi na prodaju robe, pri čemu Srbija ostvaruje veliki suficit. Od ukupnog godišneg prometa u vrednosti oko 500 miliona evra, izvoz Kosova je jedva 20 miliona evra. U prometu roba Kosovo je na desetom mestu partnera kojima Srbije izvozi, a tek na 58 mestu kada je reč o uvozu robe. Problem je što se ne sprovode i krše odredbe Cefta sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu, nisu rešene carinskie procedure, nisu uskladjeni sertifikati. Fitosanitarne inspekcije nemaju ujednačen rad, dugo se čeka na prelazu iz jednog u drugo carinsko tržište. Iz Srbije se najviše prodaju na Kosovu prehrambeni proizvodi i piće, hemikalije i hemijski proizvodi, poljoprivredni proizvodi, derivati nafte, a sa Kosova u Srbiji osnovni metali, reciklaža, prehrambeni proizvodi i piće.

Tranzit je veoma otežan i često i po 200 šlepera sa robom stoji u mestu zbog usporene porocedure. Razlog je što se sporo grade i opremaju administrativni prelazi i slabo su opremljene prostorije za rad inspekcijskih službi. Svetska banka i Medjunarodni monetarni fond prilikom analize o proceni ekonomskog razvoja i ekonomske saradnje izmedju raznih država, uzimaju kao indikator vreme upravo provedeno na granici, po čemu su Srbija i Kosovo sve samo ne poželjne destinacije. Takodje, radna vremena službi koja prate protok robe na prelazima nisu uskladjena i neke službe ne rade non- stop, što je problem kod prometa lako kvarljive robe. Nema ni direktne komunikacije izmedju nadležnih službi na administrativnim prelazima.

Oko 80 odsto anketiranih kosovskih kompanija reklo je da je tranzit robe jedna od glavnih prepreka u saradnji sa Srbijom. Naveli su da imaju velike probleme i kada je reč o prevozu robe preko Srbije i da će, ako se to ne reši, ozbiljno razmotriti izbegavanje srpskog koridora i robu prevoziti drugim putevima. Privrednici sa Kosova ukazuju da srpska strana uvek insistira na statusno neutralnoj dokumentaciji, što oni često odbijaju. Da bi prešla administrativni prelaz akcizna roba mora biti označena markicama, a zbog ispisa „Republika Kosovo” na tim markicama, promet je onemogućen. I zbog toga privrednici svoju robu na kosovsko tržište dopremaju preko Albanije. Dva puta plaćaju akcizu čime trpe direktnu štetu, to povećava i cene proizvoda, što nije u interesu ni proizvodjača ni potrošača.

Teškoće su i u funkcionisanje platnog prometa jer je neophodna konverzija deviza u dinare, što je značajan izdatak za male privrednike. Sadašnji način obavljanja platnog prometa Srbije i Kosova, koji je uspostavljen u vreme Savezne Republike Jugoslavije, funkcionište tako što se plaćanja obavljaju u evrima, ali se devize moraju narednog dana prodati banci ovlašćenoj za poslove sa inostranstvom koja narednog dana prodaje te devize Narodnoj banci Srbiji. Narodna banka u naredna dva dana uplaćuje dinarsku protivrednost poslovnoj banci, da bi ih ona dodatni naredni dan uplatila licu sa sedištem Srbiji koje je zaradilo ta sredstva. Naravno sve uz provizije.

Medju preprekama uspostavljanju platnog prometa je i dugogodišnja isključenost banaka na severu Kosova, gde živi srpsko stanovništvo, iz platnog prometa Kosova. Za sada nema ni bankarskih garancije i osiguranja poslovanja kupcima sa Kosovom, a posledica je skuplji promet robe sa Kosovom jer se tretira kao ino-promet. Firme su prinudjena da konvertuju evra u dinare po srednjem kursu što smanuje interes za poslovanje i negativno utiče na konkuretnost kompanija iz Srbije na tržištu Kosova.

Iako su Srbija i Kosovo, odnosno Unmik u ime Kosova, potpisnici CEFTA sporazuma dešava se, uglavnom na kosovskoj strani, da se uvode necarinske blokade u prometu, putem dodatnih taksi i procedura, što srpsku robu čini nekonkurentnom na tom tržištu. Na taj način Kosovo pokušava da smanji deficit u trgovini sa Srbijom, a tipičan primer su problemi sa izvozom brašna i gradjevinskog materijala iz Srbije, koji su se dešavali u protekle dve godine.

Privredne komore Srbije i Kosova u okviru Berlinskog procesa kojim se podstiče regionalna saradnja već četiri godine rade na povezivanju poslovnih zajednica i svakodnevnom rešavaju probleme privrednika. Na inicijativu dveju komora održani su brojni sastanci, sajmovi, studijske posete, direktni razgovori privrednika, kako bi se uklonile barijere i harmonizovali propisi. Cilj je ne samo da se olakša trgovina, poveća i uravnoteži promet, nego i da iskoriste svi potencijali za saradnju, podstaknu ulaganja, zajednička proizvodnja za treća tržišta i privuku investicije u zajedničke projekte.

Komore su rešavale konkretne probleme, kao što je uskladjivanje fitosanitarnih, veterinarskih sertifikata, priznavanje laboratorijskih analiza, uklanjanje prepreka za medjusobnu trgovinu i umrežavanje kompanija, pitanje arbitraže u slučajevima sporova firmi. Prošle godine je na Poljoprivrednom sajmu u Prištini bilo oko stotinu privrednika iz kompanija članica PKS koje su tokom sajma pronašle poslovne partnere i sklopile ugovore, a pre tri godine je na takvom skupu bilo samo 20 srpskih privrednika. Predsednici komora Marko Čadež i Safet Grdžaliju ističu da ne gaje iluziju da mogu da reše krupna politička pitanja o kojima se razgovara na drugom nivou, kroz dijalog Beograda i Prištine u Briselu. Njima je važno da  privrednicima olakšaju poslovanje, da posreduju kod institucija.

Od raspada bivše SFRJ privrednici iz Srbije nisu bili zainteresovani da otvaraju pogone na Kosovu i obrnuto, ali se sada stvari menjanju na bolje, tvrde u komorama. U nekim sektorima kao što je prehrambena industrija, posebno prerada voća i povrća, postoji intenzivnu saradnju kompanija iz Prištine i iz Beograda. Na Kosovu nedostaju proizvodni kapaciteti, od hladnjača do pogona za preradu.

Pomaci na bolje su i na tržištu radne snage. U Djakovici u jednoj od najmodernijih fabrika pene za dušeke radi dosta tehnologa iz Srbije, a  jedna fabrika čipsa na Kosovu koja ima jako dobar proizvod uposlila je tehnologe iz Temerina (Srbija). Ima dosta ljudi s Kosova koji su radili ili se školovali u inostranstvu, vratili se i započeli svoje privatne biznise i nemaju "prepreku u glavi" da zapošljavaju i angažuju ljude iz Srbije ili da ugovaraju poslove sa srpskim kompanijama. Oni su ti koji najglasnije traže normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, i pre rešavanja statusa Kosova.

Očekuje se da će nerešena pitanje doći na dnevni red Briselskog dijaloga što će povući i otvaranje rasprave o medjusobnim potraživanjima Srbije i Kosova. Srbija od 2001. godine otplaćuje kredite preduzeća sa Kosova nasledjena iz vremena SFRJ. Preuzeto je 858 miliona evra duga Kosova stranim poveriocima. Nerešena su  medjusobna potraţivanja po drugim osnovima, kao što su privatizacija, energetika, telekomunikacijae, imovinsko, životno, penzijsko, socijalno i zdravstveno osiguranja.

Dosta posla će bitio u rešavanju problema nastalih u privatizaciji preduzeća na Kosovu jer Srbija tvrdi da joj je tim procesom naneta velika šteta. Nijedna državna institucija nema potpune podatke o tome kolika je ukupna vrednost imovine srpskih javnih i privatnih preduzeća na Kosovu. Preduzeća iz centralne Srbije tvrde da imaju dokaze o vlasništvu u više od hiljadu preduzeća na Kosovu, a firme iz Vojvodine sa su suvlasnici u 140 kosovskih preduzeća..

Privatizacija na Kosovu je sprovodjena po takozvanom spin-off modelu, tako što su formirane nove kompanije, nova akcionarska društva na koja je prenošen samo "zdrav" kapital preduzeća, dok je pasiva ostajala starom preduzeću, koje je  bilo likvidirano. Do sada je privatizovano oko 70 odsto društvenih preduzeća, a privatizacija državnih preduzeća je počela tek 2010. godine i odvija se sporo.

Prihodi od privatizacije od oko 650 miliona evra zamrznuti su u Privatizacionom fondu zbog nerešene vlasničke strukture, a procenjuje se da postoji izmedju 50 i 60 hiljada potraživanja po osnovu oštećene ili nelegalno prisvojene imovine na Kosovu. Nema naznaka kada će početi razmatranje tih zahteva, a pogotovo kad će na red doći isplata.

(Tekst je deo serijala o ključnim pitanjima koja se tiču odnosa Beograda i Prištine, pregovorima o normalizaciji odnosa i unutrašnjem dijalogu. Serijal je podržala Fondacija za otvoreno društvo Srbija.)